Svi sistematski pregledi od fakulteta do penzije

Postoje sistematski pregledi koje treba redovno da obavljamo, od fakulteta do penzije, a na koje nikako ne bi trebalo da zaboravimo, podseća dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte prakse.

Photo: Pexels

Pravilnik zdravstvenog sistema Srbije predviđa da svi pacijenti, i muškarci i žene, sa 19 godina otvore karton u službi opšte medicine i izaberu svog lekara, koji trajno vodi brigu o njihovom zdravlju. Tad sprovode i prvi sistematski pregled.

A on podrazumeva nekoliko važnih faza:

Photo: Pexels

- procenjuje se genetska predispozicija pacijenta, da li je neko u porodici bolovao od određenih bolesti

- računa se indeks telesne mase

- pregledaju se krvni sudovi

- pregledaju se srce i pluća

- meri se krvni pritisak

- radi se obimna laboratorijska dijagnostika

- uzimaju se podaci o načinu života, proverava se da li je pacijent pušač ili ne

- upućuje se na redovne stomatološke i oftalmološke preglede

Photo: Pexels

– Kada se saberu faktori rizika, gleda se da li pacijent ima meku od hroničnih bolesti kao što su dijabetes, hipertenizija, kadriopatija...  Ako vidimo da postoji mogućnost da pacijent oboli od neke bolesti, ukazujemo mu na to i savetujemo kako da koriguje stil života da ne bi dobio tu bolest. To je suština saradnje sa izabranim lekarom. Ovu vrstu pregleda treba da rade i muškarci i žene svakih pet godina jer se smatra da u tom periodu može da se desi promena koja menja odnos tih faktora. Od 65. godine sistematski pregledi su učestaliji – objašnjava dr Dimitrijević.

Pored istih pregleda koje prolaze, postoje i oni koje posebno treba da urade muškarci, posebno žene.

Žene:

Photo: Pexels

Sa 19 godina

Pored opšteg pregleda, koji se ponavlja na svakih pet godina ako nema nepoželjnih promena zdravstvenog stanja, žene redovno treba da obavljaju ginekološke preglede.

Mladim ženama već od 19. godine preporučuje se da jednom u šest meseci posete svog ginekologa. Papanikolau test sada se rutinski radi svim ženama kako bi se na vreme uočile eventualne promene na ćelijama grlića materice i da bi se sprečila pojava karcinoma.

Poželjno je da žene jednom mesečno, najbolje posle menstruacije, same pregledaju dojke.

Sa 30 godina

Pored redovnih ginekoloških i opštih sistematskih pregleda u ovim godinama potrebno je proveravati nivo lipida u krvi, jer povećana količina masnoća u krvi dovodi do nastanka arterioskleroze, što dalje utiče na srčana oboljenja.

Ako je rezultat normalan, dovoljna je kontrola na godinu dana.

Samopregled dojki ostaje važan deo brige žene o svom zdravlju, a poželjno je uraditi i ultrazvučni pregled.

Sa 45 godina

Opšti sistematski pregled jednom u pet godina, koji treba da prati i oftalmološki i stomatološki pregled, kao i briga o ginekološkom zdravlju kod žena od 45. godine obavezno treba da budu dopunjeni i ultrazvučnim pregledom dojki.

Photo: Pixabay

Sa 50 godina

Pored svih redovnih pregleda koje je žena obavljala do 50. godine života, u novom životnom dobu potrebno je da uradi i mamografiju. Ali koliko često, zavisi pojedinačno od žene, da li se javljaju neke promene.

Ako nema signala promene, ne treba je raditi češće od pet godina. Danas se smatra da, ako se jave bilo kakve promene, mamografija ne znači mnogo bez ultrazvučnog pregleda.

U ovom periodu poželjno je uraditi i kolonoskopiju, pregled debelog creva kojim se otklanja rizik od razvoja polipa ili karcinoma.

Posle 50 godina

Tad postoji povećan rizik za nastanak osteoporoze, pa je neophodna redovna kontrola, a zlatni standard jeste osteodenzitometrija – merenje gustine kostiju. Ali ne bilo gde, već na lumbalnom delu kičme i na kukovima.

Utvrđuje se da li samo postoji smanjena količina kostiju ili je već nastala osteoporoza.

Merenje krvnog pritiska je obavezno, bar jednom godišnje, i to kod svog lekara. To je redovan sistematski pregled, uz obavezne i pojedinačno nabrojane preglede koje žena treba da uradi da bi bila sigurna u svoje zdravstveno stanje.

Ako se u njenom organizmu nešto posebno nije dešavalo, u međuvremenu se vrše drugi potrebni pregledi.

Muškarci:

Photo: Pexels

Sa 19 godina

U ovom periodu, po otvaranju kartona i biranju svog lekara, muškarci treba da prođu uobičajen sistematski pregled kao i žene, što podrazumeva preglede srca i pluća, krvnih sudova, merenje krvnog pritiska, laboratorijsku dijagnostiku, stomatološke i oftalmološke preglede.

Lekar i pacijent poštuju disciplinu sprovođena pregleda na svakih pet godina, ukoliko u međuvremenu nije došlo do nekih promena.

Do 30 godina

Sve je češća pojava da do 30. godine muškarci imaju izražen krvni pritisak, sindrom poremećaja krvnih sudova, pa vrlo često zbog tih faktora rizika dobijaju čak i šlog i infarkt miokarda.

Zato bi trebalo da više obrate pažnju na redovne preglede upravo ovih parametara. Uz to, opšti sistematski pregled ostaje njihova redovna praksa.

Photo: Pexels

Posle 45 godina

Pored opšteg sistematskog pregleda, redovnih poseta oftalmologu i stomatologu, u ovom periodu važno je da muškarci urade i nove preglede. Najčešći problemi muškaraca posle 45. godine jesu problemi sa prostatom.

Obično je u pitanju benigno uvećanje prostate, pa se preporučuje da posle 45. godine bar jednom u pet godina muškarci rade ultarzvuk prostate i PSA, tumor markere.

Posle 50 godina

U ovom dobu muškarci nastavljaju sve preglede koje su sprovodili i ranije, opšte sistematske preglede i proveru stanja prostate, jer je redovna kontrola najbolja prevencija.

Poželjno je da odu na kolonoskopiju, pregled debelog creva kojim se otklanja rizik od razvoja polipa ili karcinoma.

I muškarci i žene posle 65 godina:

Photo: Pexels

Svi pregledi koje su muškarci i žene obavljali do 65. godine se nastavljaju, opši sistematski pregledi postaju učestaliji jer pacijenti nakon ove starosne granice često boluju od više bolesti, u proseku imaju i po četiri.

Ali veliki je broj pacijenata od 80, 90 godina, a da ne boluju ni od kakvih bolesti.

– Starost sa sobom ne nosi nužno bolest. Zato je važno da pacijenti vode umeren život, da znaju kojim su faktorima rizika izloženi, važno je kako se hrane, da se bave umerenom fizičkom aktivnošću i da na taj način utiču na svoje zdravlje – kaže dr Dimitrijević, i naglašava da je tu važan i genetski faktor, na koji ne možemo da utičemo, kao i faktor spoljašnje sredine, a zajednički zadatak lekara i pacijenta je da se nađe način da se tegobe ublaže i spreče krajnje posledice hroničnog oboljenja. To je sekundarna prevencija, u kojoj se koriste i medikamentozna sredstva.