Uz samo par promena možete podmladiti svoj mozak i za nekoliko godina! Pogledajte kako…

Američki istraživači su trenirali pacove koji su ekvivalentno našim godinama zahvaljujući učenju bili „mladi“ i zdravi kao njihovi „20-godišnji“ drugari. 

Iako naša tela neizbežno propadaju, naučni dokazi sugerišu da se proces može usporiti i za nekoliko decenija, u zavisnosti od toga šta vam je važno – vitalnost, libido, pamćenje, kognitivne sposobnosti – i da se ne morate obavezno mnogo promeniti u vašim sedamdesetim i osamdesetim godinama. 

Kako to možete postići? 

Sve je u neurogenezi, našoj sposobnosti da razvijamo nove sinapse i neurone u mozgu i to kontinuirano, kaže neurolog Majkl Mercenih sa Univerziteta u Kaliforniji. On kaže da „podmlađen“ mozak podmlađuje naše celo telo, od kože do funkcionisanja organa. Cilj je trenirati ga, tako da ne atrofira ni mozak ni telo. 

Mercenih je praktično „patentirao“ jedan od recepata – smešno hodanje. On smatra da ako svakog dana izvodimo nove i složenije načine da se krećemo, mozak stalno mora da se prilagođava. 

On voli da donosi odluke i rešava probleme, kaže ovaj neurolog. Dakle, da biste ostali mladi, nipošto ne treba da mu olakšavate stvari. Stalno treba da ga iznenađujete i isprobavate nešto novo. 

Vežbanje je odlično za opšte zdravlje, ali za specifičan rast mozga, ono ne sme prerasti u rutinu. Zato uvek kombinujte različite vidove aktivnosti – rumbu, tango, blagu akrobatiku, čak i smešno hodanje. 

Mercenih kaže da bi ljudi trebalo da se odreknu tehnologije u određenim situacijama, naročito onim jednostavnijim. 

„Isključite GPS i proučavajte mape ulica, naterajte sebe da zapamtite putanju sa svim detaljima. Kao primitivna bića preživeli smo istražujući teren. Zato osluškujte i posmatrajte okolinu u osvešćenom stanju“, kaže on. 

Mercenih i sam pre spavanja svake noći provede po pet minuta prisećajući se detalja koje je viđao na ulicama, kako bi stimulisao pamćenje. On kaže da bi trebalo da pokušate da pamtite i brojeve telefona i imejl adrese, umesto da ih upisujete u telefon. 

Takođe, smatra da bi svako trebalo da trenira mozak igrama, meditira, uči jezike ili pohađa neke druge kurseve, naročito za one veštine za koje ima najmanje talenta. 

Novi hobiji mogu dati vašem mozgu dovoljno napetosti da podstakne lučenje manje količine kortizola i noradrenalina. Za razliku od opasnog hroničnog stresa, koji je posledica brige, ovakav stres je odličan za stimulisanje uma. 

Kad steknete neku novu veštinu, nagradite sebe, jer ćete tako podstaći razvijanje dobrih navika. Američki psihijatar Stjuart Braun prvi je prepoznao značaj igre otkrićem da je ubicama i sociopatama uglavnom u životu nedostajala upravo ona. 

Njegovo istraživanje dovelo ga je do dokaza da igra i smeh otpuštaju ne samo dopamin, oksitocin i druge hormone sreće, nego i podstiču razvoj sinapsi. 

Društvena interakcija je ključna za blagostanje, smatra pak, „otac društvene neurologije“ Metju Liberman. 

On kaže da bez ljubavi, veza i zajednice, naše zdravlje propada, kao da pušimo dve kutije cigareta svakog dana. Uz ljude „čitamo“ facijalnu ekspresiju, razvijamo empatiju i vežbamo prefrontalni korteks koji upravlja funkcijama višeg reda. 

Neurolozi su dokazali da čak i žongliranje može pomoći ljudima da povećaju brzinu razmišljanja i fokus, prostornu orijentaciju i motorne veštine. 

Da sumiramo, ovo su neki od načina da aktivirate vašu sivu masu:

Pronalazite nove puteve za šetnju svakog dana.

Nikad se ne oslanjajte na ono na šta ste navikli. Iznenađujte vaš mozak i dajte mu da odlučuje i rešava probleme.

Talenat nije važan. Ako vežbate bilo koju veštinu 10.000 sati, sigurno ćete je usavršiti.

Prestanite da koristite GPS i pokušajte da pamtite mape, brojeve telefona i imejl adrese.

Meditirajte barem 20 minuta svakog dana, a preporučuje se ujutru i uveče.

Učite nešto u čemu niste dobri.

Čitajte, čitajte, čitajte…

Igrajte se i ojačavajte vaše društvene kontakte.

Pre odlaska na spavanje, provedite pet minuta prisećajući se detalja poput toga kakva je kuća vašeg komšije, ili prijateljevog lica.

Žonglirajte, kako biste poboljšali motoriku i prostornu orijentaciju.

Pročitaj još