Srpske izreke koje nemaju nikakvog smisla

Srpski narod je jako mudar - sve te umotvorine koje su se prenosile s kolena na koleno i danas su podjednako aktuelne kao i pre nekoliko vekova. Ipak, među njima ima i onih izreka koje često izgovaramo ni ne razmišljajući šta znače i da li imaju logike.

"Ako ne počneš, nećeš ni završiti", "Ako želiš jezgro, slomi ljusku", "Da se reči kupuju, manje bi se govorile", "Dva puta meri, a jednom seci"...

Ovo su samo neke od naših starih umotvorina koje najbolje pokazuju koliko je naš narod bio mudar i shvatao život na pravi način. U svim tim našim izrekama objašnjen je život verovatno bolje nego u bilo kojem delu slavnih filozofa - ali ipak se i nama podkrala po koja pomalo besmislena izreka. Neke od njih jednostavno nemaju smisla, dok su druge s vremenom prestale da važe.

Kao na primer...

"Što se mora nije teško"

Toliko često izgovarana rečenica da je retko ko spreman da zastane i zapita se - kako, pobogu, nije teško?! Ako je nešto teško, onda je teško. To da li se mora ili ne ni na koji način ga ne čini manje ili više teškim! Primera radi, ako treba da cepate drva, to je težak posao i biće težak bez obzira na to da li morate da ih cepate ili to radite iz zabave. "Što je teško - teško je" već zvuči mnogo realnije.

"Ko visoko leti nisko pada"

Jasno nam je da je u pitanju metafora i jasno nam je kakvu poruku treba da pošalje - ali je ponovo krajnje nelogična. Kako to može drugačije da se padne, osim nisko? Da li ste nekad čuli da je neko pao visoko? Ili da je pao osrednje visine? Ako padaš, padaš na dole i nikako drugačije "Ko visoko leti uvek padne" bi imalo više smisla.

"Ko rano rani dve sreće grabi"

Šta tačno ovo treba da znači? Da li se u svitanje deli neka sreća za koju mi nismo čuli? Ili se odigrava neki posebno zanimljiv spektakl koji bismo morali da doživimo? Ponovo, jasno da je u pitanju metafora, ali nema mnogo smisla u današnje vreme. Zapravo, mi smo pokušali da ustajemo rano i nismo baš ugrabili dve sreće. "Ko rano rani ima više vremena" je sasvim logična postavka.

"Daleko od očiju, daleko od srca"

Moguće da je ovo bilo tačno nekada davno, kad nismo imali Vajbere, Skajpove, Fejsbuke i druge vidove brze komunikacije, ali danas ne važi. Kad važi, onda nije u pitanju prava ljubav. Imamo mali milion primera veza, brakova, prijateljstava i svih drugih vrsta ljubavi koje opstaju uprkos fizičkoj razdaljenosti. Ili hoćete da nam kažete da je jednostavno nemoguće voleti nekoga ko je umro i više nije fizički sa nama?

"Da je maćeha dobra u bašti bi se sejala"

Ozbiljno? Ozbiljno?

"Kajanje je lek za svaki greh"

Po hrišćanstvu jeste, ali u svakodnevnom životu baš i nije. To što ćete se pokajati jer ste ubili, pokrali ili povredili nekoga ne znači da je taj "greh izlečen" iliti da će vam biti oprošteno. Posle određenih stvari kajanje zaista ničemu ne služi.