Kratka ljubavna priča Franca Kafke

Franc Kafka nije poznat po ljubavnim pričama. Naprotiv. I kada se pojavljuje u njegovim delima, ljubav nije osećanje koje donosi spas, već samo još jedna potvrda egzistencijalne teskobe u kojoj čoveku nije preostalo mnogo nade.

Foto: Pexels

"Da je ne bih sreo", tako se zove kratka priča koja govori o jednom muškarcu i njegovoj nemoći da ostvari odnos sa ženom koju voli. O jednom tipu muškarca, bolje reći.

Tipu koji ne želite da sretnete, jer koliko god da ga volite on vam to neće dozvoliti jer ne ume. A možda, s druge strane, baš i želite da ga sretnete, jer ima li išta lepše od sećanja na grešku koju nikad nećete ponoviti?

Da je ne bih sreo

Volim je i ne mogu sa njom da razgovaram, uhodim je da je ne bih sreo. Voleo sam devojku koja je i mene volela, ali morao sam da je ostavim.

Zašto?

Ne znam. Bilo je to kao da je okružena oružnicima koji su koplja držali napolje uperena. I kad bih joj se približio, naleteo bih na šiljke, bivao ranjen i morao da uzmaknem. Mnogo sam stradavao.

Foto: Pexels

Da li je za to devojka bila imalo kriva?

Ne verujem, ili sam čak siguran da nije. Poređenje od maločas nije bilo potpuno, pošto sam i ja bio okružen oružnicima koji su koplja držali okrenuta unutra, naime prema meni.

Kad god bih se primakao devojci, naleteo bih najpre na koplja svojih oružnika i već tu je moje napredovanje bilo zaustavljeno. Možda do devojčinih oružnika nikad nisam ni dospeo, pa ako bi trebalo da sam i dopro, onda to već krvareći od svojih kopalja i bez svesti.

Da li je devojka ostala sama?

Ne, neko drugi je prodro do nje, lako i ničim sprečavan. Iscrpljen sopstvenim nastojanjima, gledao sam na to onako ravnodušno kao da sam vazduh kroz koji su njihova lica nalegla jedno na drugo u prvom poljupcu.

Foto: Pexels

(Preveo Jovica Aćin, preuzeto iz antologije Prosvetina knjiga ljubavne priče, priredio Mihajlo Pantić)