Slavimo Spasovdan: Evo šta sve danas ne bi trebalo da radite!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan. Ovaj praznik pada 40 dana posle Hristovog vaskrsenja i jedan je od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Uvek pada u četvrtak. Spasovdan je slava grada Beograda.

 Photo: Wikimedia

Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo  na nebo.

Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao: „Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“.

Spasovdan kao krsnu slavu proslavlja i veliki broj pravoslavnih vernika.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. U narodu je postojalo verovanje da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju.

Na ovaj praznik ne valja ni dremati preko dana, jer se veruje da će onda tako da bude cele godine.

Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto se veruje da može da spase kuću i ukućane od nevolje i bolesti. 

Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo je spasavalo useve od grada.

U nekim krajevima se tog dana nije ništa jelo dok se ne okuse jagode.

Na Spasovdan u mnogim selima ide litija, odnosno krstonoše.

Budući da je Spasovdan slava Beograda, danas će kroz prestonicu proći Spasovdanska litija.

Grad Beograd slavi Spasovdan u znak sećanja na 1403. godinu, kada ga je despot Stefan Lazarević Beograd proglasio prestonicom Srbije. Tada su ustanovljeni i gradski grb i zastava.

Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1993. godine.

Spasovdan je u srpskom narodu imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države – Dušanov zakonik, obnarodovan na današnji dan 1349. godine.

Pročitaj još