Ovaj srpski grad je danas najzagađeniji na svetu

Vazduh u Srbiji danas je alarmantno zagađen, pokazuju podaci nekoliko agencija koje mere nivo zagađenosti, a ranije tokom jutra Beograd je čak bio najzagađeniji grad na svetu.

 Foto: airvisual.com/screenshot

Nezdrav vazduh udišu žitelji Niša (indeks zagađenosti iznosi 157), Subotice (153), Valjeva (160), Beograda (između 159 i 153) i Smedereva (151), pokazuju trenutni podaci sa sajta World Air Quality Index, dok je prema istom izvoru Pančevački vazduh nezdrav za osetljive grupe (145), a isto je i u Beočinu, gde je indeks zagađenja 109.

U Kosjeriću je trenutna zagađenost umerena, sa indeksom 74, kao i u Obrenovcu, gde je indeks 65.

Nezdrava kategorija (od 150 do 200), kojoj danas pripada nekoliko gradova u Srbiji, podrazumeva da "svako može početi da oseća zdravstvene tegobe, a članovi osetljivih grupa mogu imati ozbiljnije zdravstvene posledice.

 Foto: waqi.info/screenshot

Građanima koji žive u mestima u kojima je indeks zagađenosti nezdrav preporučuje se da aktivna deca, odrasli i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, izbegavaju produženo zadržavanje na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, trebalo bi da ograniče vreme provedeno napolju.

Brojevi koji označavaju nivo zagađenosti opadaju tokom dana, ali jutros je Beograd bio najzagađeniji grad na svetu, sa indeksom od čak 399, na skali koja meri do 420, pokazuje aplikacija Airvisual.

Na istom sajtu ispisani su i saveti za Beograđane, kao i stanovnike drugih gradova koji su "otišli u crveno": izbegavajte da vreme provodite napolju, ne otvarajte prozore, nosite maske i uključite prečišćivače vazduha.

Prema mapi zagađenja Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), trenutno je najviši nivo zagađenosti, ljubičast, u Valjevu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Starčevu i Beogradu, dok su jako zagađeni (crveni) Beočin, Novi Sad, Subotica, Popovac i Novi Beograd.

 Foto: waqi.info/screenshot

Kako se obračunava indeks

Indeks kvaliteta vazduha baziran je na merenju čestica prašine u šta spadaju zloglasne PM-10 i PM-2.5 čestice, zatim ozona, azot-dioksida, sumpor dioksida i emisije ugljen monoksida. Sva merenja na sajtu WAQI zasnovana su na satnim čitanjima.

Udišemo najgore otrove

Merenje čestica prašine podrazumeva dve vrste: PM-10, koje nas guše najviše zimi i izazivaju teške bolesti od kojih godišnje umre čak 6.000 ljudi u Srbiji, ali i njihovog još opasnijeg pratioca - čestice PM-2.5.

 Foto: airvisual.com/screenshot

PM-10 je prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Čestice PM-10 i PM-2.5 su neodvojive, odnosno oko dve trećine tih sitnijih čestica zarapravo se nalazi u PM-10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove.

Šta su uzročnici

Srbija ima Nacionalni registar izvora zagađivanja i iz njega se vidi da su najznačajniji izvori zagađivanja iz energetskog sektora, odnosno poreklom od sagorevanja fosilnih goriva. Krivaca nikad nema, kažnjenih nigde nama, ne može se drugačije bez velikih ulaganja, a para nikad za sve...

 Foto: sepa.gov.rs/screenshot

"Za zagađivanje su krivi, pre svega, proizvodnja električne energije u termoelektranama, potom izduvni gasovi u saobraćaju, sagorevana goriva u domaćinstvima za apotrebe grejanja, hlađenje i priprema hrane. Zagađivači vazduha su i pojedina industrijska postrojenja, kao što su ona u kojima se proizvode gvožđe i čelik, zatim mineralna industrija...", izjavio je za" Politiku" Filip Radović direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

On je dodao da kompanije koje emituju zagađujuće materije plaćaju samo ekološku taksu u zavisnosti od količine opasnih čestica koje puštaju u vazduh.