Razlike između serije i stvarnosti su velike!

Jezive scene mini drame "Černobilj" držale su milionsku publiku prikovanu za male ekrane. Međutim, najjezivija činjenica o kratkoj seriji koja je završena prošle noći je da je stvarnost bila previše strašna za televiziju.

Foto: YouTube/printscreen

Autor drame Krejg Mazin je rekao da nije bilo protrebe za preuveličavanjem događaja o nuklearnoj katastrofi koja se desila 1986. godine u Pripjatu u Ukrajini - stvaran život je bio dovoljno razarajuć.

- Verovali ili ne, ovo je suzdržana verzija stvarnih događaja, neki događaji su bili gori - kazao je on.

Kritika i publika već proglašavaju seriju "najboljom dramom svih vremena" i hvale način na koji je predstavljen tajnovit period sovjetske istorije, piše The Sun.

Krejg i njegov tim su išli do najsitnijih detalja prilikom rekonstrukcije katastrofe i svih njenih posledica, uključujući i sledeće ključne scene.

Eksplozija

Prva epizoda počinje snažnom eksplozijom u reaktoru prati paniku koja je nastala dok radnici pokušavaju da kontrolišu požar. Ove scene beleže stvarnu katastrofu koja je nastala prilikom sigurnosnog testa koji su sprovodili neiskusni i nepripremljeni radnici noćne smene.

Viši inženjer Leonid Toptunov, koji je na tom poslu bio samo 4 meseca, imao je ključni zadatak da prati kontrolne šipke unutar jezgra reaktora.

Zamenik glavnog inženjera Anatoli Djatlov je doneo niz nemarnih odluka koje su dovele reaktor do krajnjih granica. On je u javnosti smatran glavnik krivcem za tragediju.

Ekipa serije je snimala u okruženju najsličnijem Černobilju - napuštenoj nuklearnoj elektrani u Litvaniji, da bi se osigurala autentičnost. Kontrolna soba četvrte jedinice je verno rekonstruisana, uključujući i bele kape i mantile koje su nosili radnici.

Foto: IMDb

Dolazak žrtava u bolnicu

Prvi vatrogasci su stigli na lice mesta četiri munuta nakon eksplozije. Oko 50 vatrogasnih kamiona je bilo oko reaktora, ali im je rečeno da mogu da očekuju samo obični požar na krovu, zbog čega nisu nosili nikakvu zaštitu od radijacije.

Kada su prevezeni u bolnice, oni još nisu bili svesni opasnosti u kojoj su se nalazili. Medicinsko osoblje nije bilo svesno opasnosti od radijacijskih opekotina koje su tretirali mlekom, jer im je bilo rečeno da je nuklearni reaktor potpuno bezbedan.

Međutim, neki od bolničara su shvatili u kojoj se opasnosti svi nalaze, pa su skinuli vatrogasce i njihove uniforme zaključali u podrum. Najjeziviji detalj je da se uniforme i dan-danas nalaze tamo gde su ostavljene zato što se niko nije usudio da ih dodirne.

Pad helikoptera

Da bi ugasili požar u jezgru, hrabri piloti su helikopterima preletali preko reaktora da bi ga zatrpali tonama peska i bora.

U rekreaciji ove scene, nuklearni fizičar Valerij Legason i vladin birokrata Boris Ščerbina gledaju u nemom užasu kako se jedan helikopter suviše približava radijaciji i pada.

U stvarnosti, pad se desio mesecima kasnije nego što je to opisano u seriji, ali je autor istakao da je rano u adaptaciji želeo da pokaže strahote sa kojima su se piloti suočavali iznad otvorenog reaktora.

Foto: IMDb

Ronioci odlaze do reaktora

Srceparajuća scena u drugoj epizodi prikazuje trojicu muškaraca kako u punoj ronilačkoj opremi odlaze do reaktora da bi sprečili još veću katastrofu u potopljenom podrumu.

Postojao je ozbiljan rizik da otopljeni uranijum probije betonski pod i dospe do sedam hiljada kubika vode u sigurnosnim tenkovima. To bi uzrokovalo termalnu eksploziju dovoljno veliku da uništi tri preostala reaktora, koja bi učinila veći deo istočne Evrope radioaktivnom pustoši.

Aleksej Ananenko, Valeri Bezpalov i Boris Baranov bili su tri dobrovoljca koja su prošla kroz radioaktivnu vodu iz podruma i uspela da isprazne tenkove, samo nekoliko sati pre eksplozije. Dvojica heroja je i danas živa, na iznenađenje stučnjaka, dok je treći umro 2005. godine od srčanog udara.

Most smrti

Nekoliko sati nakon eksplozije, neki od stanovnika Pripjata su se okupili na mostu izvan grada da bi imali bolji pogled na svetlucavu, radioaktivnu vatru iz reaktora. Prikazana su deca koja se igraju u zatrovanoj prašini koju je vetar doneo, kao da je sneg.

Od ljudi koji su gledali požar, prijavljeno je da nijedan nije preživeo.

Kopanje tunela ispod reaktora

Da bi sprečili uranijum da dospe do podzemnih voda i preko njih do Crnog mora, 400 rudara je zaduženo za kopanje tunela ispod istopljenog reaktora. Scene koju su prikazivale hrabre rudare koji rizikuju svoje živote u toksičnim uslovima su potpuno istinite.

Radili su mesec dana na temperaturi od 50 stepeni bez ventilacije. Bilo je toliko vruće, da su radili bez odeće, a na sebi su imali samo kape i čizme.

Jedan od četiri rudara nije doživeo 40 godina. Tuneli nikada nisu završeni, jer se uranijom ohladio sam od sebe, što znači da su svoje živote žrtvovali uzalud.

Foto: IMDb

Ubijanje pasa

Nekoliko stotina hiljada takozvanih likvidatora je angažovano da očisti zagađenu zonu oko reaktora. Njihova zaduženja su uključivala rušenje sela, uklanjanje slojeva zemlje i ubijanje životinja pre nego što prošire kontaminaciju.

Evakuisanom stanovništvu Pripjata je naređeno da ostavi svoje kućne ljubimce. U jednoj sceni je prikazano kako pas trči za autobusom pokušavajući da stigne svoje vlasnike. To je još jedan tačan prikaz srceparajućih posledica.

Jedan od pasa je bio zaključan u kući sa okačenom porukom: "Nemojte da ubijete našeg Zulku, on je dobar pas".

Ljudmila je izgubila svoju bebu

Većina likova iz serije je zasnovana na stvarnim ljudima, uključujući i Ljudmilu Ignatenko, ženu vatrogasca Vasilija. Razarajuće scene prikazuju trudnu Ljudmilu koja, uprkos zabrani medicinskog osoblja, dodiruje Vasilija na njegovoj samrtnoj postelji.

Vasilij je umro dve nedelje kasnije i sahranjen je u cinkovom kovčegu. Ljudmila je izgubila svoju bebu.

Pročitaj još