Danas se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava. Obeležavanje je počelo 1950. godine, dve godine nakon što je u Ujedinjenim nacijama potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Deklaracija UN je proglašena 10. decembra 1948. godine i zato se Međunarodni dan ljudskih prava obeležava baš ovog datuma.
Foto: Shutterstock
U deklaraciji je navedeno da su ljudska prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti. Deklaracijom se štite sva ljudska prava i slobode, građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna - od prava na život i slobodu, do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.
Tekst Univerzalne deklaracije potpisan je u Parizu i inspirisan francuskom Deklaracijom o pravima čoveka i građanina iz 1789. Suštinu ovog dokumenta svakako najbolje nagoveštava i definiše prvi član Opšte povelje o ljudskim pravima koji glasi: “Svi ljudi rođeni su slobodni, sa jednakim dostojanstvom i pravima”.
Inicijator usvajanja Univerzalne deklaracije bila je Eleonora Ruzvelt. Osim što je bila supruga američkog predsednika Frenklina Delano Ruzvelta i prva dama SAD od 1933. do 1945. godine, ona je bila i političar i humanitarni radnik. Borila se za ljudska prava i za ravnopravnost crnaca i belaca.
Foto: Shutterstock
Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je istakla, da u godini u kojoj se obeležava 70. godišnjica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ne možemo govoriti o njihovom punom ostvarenju, ako postoji diskriminacija pojedinih grupa građana i nepoštovanje principa rodne ravnopravnosti.
Foto: Shutterstock
Ona je podsetila je da se Međunarodnim danom ljudskih prava završava globalna kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", i dodala da nema govora o poštovanju ljudskih prava tamo gde su žene i devojčice žrtve nasilja.