Jedna od najvećih nekontrolisanih deponija u Evropi dobija nov izgled

Jedna od najvećih nekontrolisanih deponija u Evropi dobija nov izgled

Ocedne vode iz deponije nekontrolisano se kreću ka drugoj najvećoj reci u Evropi i zagađuju njen tok toksičnim sadržajem višegodišnjih slojeva otpada koji se na ovoj lokaciji odlaže od 1977. godine, kada je prvi put stavljena u funkciju.

Foto: Dominic Chavez/IFC

Lokalni stručnjaci za zaštitu životne sredine tvrde da je koncentracija toksičnih materija u ocednim vodama iz deponije visoka zbog nekontrolisanog odlaganja otpada.

Deponija u Vinči je trenutno najveća neuređena deponija na otvorenom u Evropi. Skoro 600 kamiona ovde svakodnevno dovozi 1.500 tona kućnog i 3.000 tona građevinskog otpada. Na deponiji koja zauzima površinu 185 fudbalskih stadiona uskoro neće biti mesta za nove količine otpada koji se svakodnevno dovozi.

Deponija u Vinči, koja je na rubu ekološke katastrofe i preti da zagadi vodu i vazduh, udaljena je od centra Beograda samo petnaestak kilometara. Ali, to će se uskoro promeniti.

U oktobru 2019. godine, počela je izgradnja nove sanitarne deponije, postrojenja za proizvodnju energije iz otpada i jedinice za reciklažu građevinskog otpada u skladu sa važećim specifikacijama i standardima Evropske unije. U naredne tri godine, naslagana brda otpada će biti sanirana i pretvorena u ozelenjene površine. Deponijski gas koji je decenijama nastajao iz otpada na deponiji biće izvučen i korišćen kao energent. Budući otpad će se koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije, a predviđa se i sakupljanje i prečišćavanje ocednih voda.

Foto: Dominic Chavez/IFC

Međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) – članice Grupe Svetske banke, obezbeđuju paket finansiranja u iznosu od 260 miliona evra, uključujući i garancije preduzeću za posebne namene Beo Čista Energija d.o.o., koje su osnovali globalno-komunalno preduzeće Suez, japanski konglomerat Itochu i Marguerite Fund II, panevropski investicioni fond. Ovim sredstvima će se finansirati projekat zatvaranja zasićene deponije u Vinči, izgradnja nove sanitarne deponije i postrojenja za proizvodnju energije iz otpada i preradu građevinskog otpada.

Finansijski paket IFC-a takođe obuhvata 20 miliona evra zajedničkog koncesionog kredita iz Kanada – IFC zajedničkog programa finansiranja u oblasti klime. Reč je o partnerstvu Vlade Kanade i IFC-a sa ciljem promovisanja finansiranja privatnog sektora u oblasti čiste energije i projekata klimatskog prilagođavanja. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojna banka Austrije (OeEB) su takođe uključene u paket finansiranja projekta. Ova transakcija je realizovana uz savetodavnu podršku vlade Austrije, Kanade i Švajcarske, kao i Rokfeler fondacije.

Investicija je stigla u pravi čas. Tokom proteklih decenija, na deponiju koja može da se koristi još najviše godinu dana, dopremljeno je više od deset miliona tona otpada. Na pojedinim mestima stvorila su se prava brda smeća, visine i do 70 metara.

Foto: Dominic Chavez/IFC

„Bio je ovo poslednji trenutak da Beograd dobije novu deponiju”, rekao je Vladimir Milovanović, direktor Beo Čista Energija d.o.o.

Prema procenama stručnjaka, primenom savremenih i održivih pristupa upravljanju otpadom, nova deponija u Vinči će biti u funkciji narednih 30 godina.

Srbiji i drugim zemljama u razvoju preti vremenska bomba

Kamion vozeći u rikverc penje se na vrh brda nagomilanog otpada i istresa tovar sačinjen od stotina plastičnih flaša, kuhinjskog otpada i delova polomljenih igračaka. Predeo čine još prljavijim hiljade galebova koji preleću i grabe ka ostacima hrane, ostavljajući za sobom ptičiji izmet. Nedaleko od ptica, čovek prebira po otpadu i ubacuje plastične flaše u najlonski džak. Kamion se vraća istim putem i prelazi preko gomile smeća veličine omanjeg vozila koje se kovitla pod točkovima. Nestaje kroz oblak isparenja od svežeg otpada koji je upravo istovario.

Foto: Dominic Chavez/IFC

Na mesto kamiona dolazi traktor koji sabija i gura u pravcu Dunava naslage smeća od kojih je nastalo klizište koje se povremeno pretvara u pravu lavinu. Pored nesnosnog smrada, prisutan je i stalni rizik od klizišta. Pre nekoliko meseci, bočna kosina brda se urušila pod sopstvenom težinom, ostavljajući za sobom liticu visoku 20 metara, sačinjenu od otpada i metana koji je nastao njegovom razgradnjom.

Sledeća velika pretnja je zapaljivi metan koji se oslobađa iz klizišta. Metan je moćan staklenički gas koji utiče na globalno zagrevanje. To se desilo na nekoliko mesta u severozapadnom uglu deponije gde dim kulja iz zapaljenog otpada. U dodiru sa vazduhom, metan je izazvao požare koji još tinjaju. Grupa radnika danima pokušava da ih sanira posipanjem zemlje.

Loš kvalitet vazduha u Beogradu je posledica dima punog metana i drugih nedozvoljenih čestica i smoga koji se nadvio nad gradom.

„Nešto blaže od pakla”, kaže Dragan Varga, koordinator saobraćaja na deponiji koji je ovde već dve decenije.

Upravljanje čvrstim otpadom predstavlja izazov svuda u svetu. Posebno je izražen u gradovima kao što je Beograd, koji privlače sve veći broj ljudi iz unutrašnjosti. Beograd je grad u usponu, ali nerešavanje pitanja zaštite životne sredine usporava njegov razvoj.

Foto: Dominic Chavez/IFC

Uređenje deponije u Vinči, koja više liči na smetlište gde se otpad odlaže bez prerade, predstavlja važan korak u procesu njene transformacije.

Gradska deponija u Vinči je „u ovom trenutku, po pitanju ekologije, najveća crna tačka, ne samo u Srbiji, već i u ovom delu Evrope”, rekao je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, bivši gradonačelnik Beograda.

Grad je počeo pripreme za izgradnju nove deponije, u okviru kojih nastoji da obezbedi zaštitu ljudi, životinjskog i biljnog sveta na lokaciji. Donedavno je na lokaciji deponije živelo 17 romskih porodica koje su se bavile sakupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina. Grad je obezbedio njihovo raseljavanje i pomogao im da nađu zaposlenje. Grad takođe ulaže napore za očuvanje staništa divljih ptica i retkih biljnih vrsta.

Sanacija deponije je u toku, ali su stari problemi ostali. Otpad svakim danom sve više klizi prema Dunavu. Stalnim pomeranjem otpada nastaju novi požari koje zaposleni neumorno gase. Lokalna putna infrastruktura propada usled klizišta, pa se nekim delovima deponije može prići isključivo traktorima koji gotovo stoje opasno nakrivljeni na kosinama naslaganog nestabilnog otpada.

Foto: Dominic Chavez/IFC

Upravljanje otpadom na adekvatan način isplati se građanima i investitorima

Beograd nije sam. Gradovi širom sveta se suočavaju sa sličnim izazovima upravljanja otpadom.

Prema procenama Grupe Svetske banke, svet proizvodi više od dve milijarde tona komunalnog čvrstog otpada svake godine, od čega se bar jednom trećinom ne upravlja na ekološki održiv način. Predviđa se da bi ova cifra mogla da dostigne 3,4 milijarde tona do 2050. godine. Povećava se udeo deponija u ukupnoj emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Ovaj udeo je u Evropi trenutno veći od tri procenta.

Države i gradovi širom sveta mogu mnogo da nauče iz projekta koji Grad Beograd sprovodi sa svojim partnerima.

Pre pet godina, kada je Grad počeo da razmatra moguće rešenje za problem deponije „nismo imali iskustva u oblasti tretiranja otpada”, rekao je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Republike Srbije, koji je bio gradonačelnik Beograda u periodu od 2014. do 2018. godine, kada je nastao projekat. „Trebalo je pronaći partnera koji ima dovoljno finansijskih sredstava da sprovede projekat do kraja, ali i potrebno operativno znanje i iskustvo”.

Države u svetu su na sebe preuzele više od polovine svih usluga vezanih za upravljanje otpadom. Prema podacima Svetske banke, u zemljama u razvoju, opštine izdvajaju i do 20 odsto budžeta za troškove sakupljanja i odlaganja otpada. Samo jedna trećina zemalja odlučila se za javno-privatna partnerstva (JPP) u rešavanju izazova vezanih za upravljanje čvrstim otpadom.

Foto: Dominic Chavez/IFC

U vreme mandata Siniše Malog, gradska administracija je sa IFC-om razmatrala mogućnost da se rešenje obezbedi uključivanjem privatnog sektora preko JPP. Tokom četvorogodišnjeg perioda priprema, koje su se odvijale uz podršku vlada Austrije, Kanade i Švajcarske, kao i Rokfeler fondacije, IFC je pomogao Gradu Beogradu da pripremi održiv i balansiran ugovor o JPP i tenderski proces koji je transparentan i konkurentan, kao i da unapredi zakonodavni okvir za sprovođenje JPP. Grad Beograd je 2018. godine odlučio da ugovor o JPP dodeli pobedniku tendera – konzorcijumu Suez i Itochu, globalnim liderima u oblasti upravljanja otpadom i ekoloških rešenja. Francuska kompanija CNIM je zadužena za prateća postrojenja, a srpski građevinski konglomerat Energoprojekt za izgradnju. Garancije koje izdaje MIGA omogućile su da se investitorima pruže uverenja da svoja sredstva ulažu u isplativ projekat bez potrebe za državnom garancijom. Upotreba inovativnog zajedničkog koncesionog instrumenta za finansiranje kroz Kanada - IFC zajednički program u oblasti klime omogućila je smanjenje rizika po projekat, uz dostizanje pristupačnih tarifnih nivoa.

Foto: Dominic Chavez/IFC

Ovo je jedan od prvih velikih finansijskih projekata privatnog sektora u oblasti upravljanja otpadom na tržištima u razvoju.

„Ovaj projekat je primer dobrog rešenje za infrastrukturne probleme i efikasan način da se smanji pritisak na gradski budžet”, rekao je Mitsuaki Harada, generalni direktor kompanije ITOCHU Europe i direktor u Beo Čista Energija.

„Pored upravljanja i prerade otpada, projekat će omogućiti upotrebu komunalnog otpada za proizvodnju toplotne i električne energije, čijom će prodajom biti nadoknađen deo troškova izgradnje i rada novog postrojenja za preradu otpada“, rekao je Tomas Lubek (Thomas Lubeck), regionalni menadžer IFC-a za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.

Foto: Dominic Chavez/IFC

„Deo otpada koji se doprema na deponiju biće pretvoren u resurs”, dodao je Lubek. „U ovom projektu, kojim intervenišemo na kraju lanca upravljanja otpadom, grad i građani imaju važnu ulogu. Stopa reciklaže otpada u Beogradu i Srbiji se mora povećati“.

U proteklih nekoliko meseci, Grad je uveo kontejnere za odvojeno sakupljanje otpada. Građani se podstiču da više recikliraju.

„Građani širom sveta moraju da promene način razmišljanja o otpadu, a to je ono što se upravo dešava u Beogradu”, dodao je Lubek.

„Ovaj projekat ima kapacitet da postane primer rešenja za ostale gradove“, rekao je Filip Tiel (Phillipe Thiel), direktor kompanije SUEZ u Srbiji i direktor u Beo Čista Energija.

Projekat koji se oslanja na ekspertizu IFC-a u oblasti izgradnje, inkluzivnih, bezbednih, otpornih i održivih gradova, može da postane putokaz ostalim gradovima, uključivanjem privatnog sektora u rešavanje gorućih izazova upravljanja otpadom.

„Ovaj model se može primeniti u drugim državama i velikim gradovima koji imaju problem sa neuređenim deponijama”, rekao je Tiel.

U zemljama kao što je Srbija, rešavanje problema neuređenih deponija je preduslov da vazduh bude čist, a reke nezagađene. To je put ka zdravoj i održivoj budućnosti u kojoj ima nade za građane.

Melanie Mayhew, IFC komunikacije