Ovi gradovi u Srbiji su zagađeniji čak i od Pekinga

Vazduh u šest gradova u Srbiji danas je zagađeniji nego u višemilionskoj metropoli Pekingu, pokazuje aplikacija Airvisual, koja prati zagađenost vazduha na svetskom nivou. Po njoj, gledajući svetske metropole, Beograd je na 10. a Peking na 14. mestu.

 Foto: Shutterstock

Još gori su podaci kada se pogleda cela Srbija, a među ubedljivo najzagađenijm gradovima na svetu je Valjevo!

Podaci o zagađenosti vazduha mogu se naći i na sajtu waqi.info (World Air Quality Index), i prema njima prednjači Valjevo, čiji indeks kvaliteta vazduha iznosi čak 382, i na skali od šest nivoa, odnosno boja, ovaj grad je u poslednjoj, najgoroj! Poređenja radi, u Pekingu je ovaj broj danas između 156 i 160 (zavisnosti od mernog mesta), dakle Valjevo je više nego duplo zagađenije danas od ovog kineskog grada.

Iza Valjeva su Kosjerić (indeks 183), Beočin (180), Beograd, opština Stari grad (166), Smederevo i Pančevo (kod Vatrogasnog doma) po 156, Novi Beograd (153) i Niš (151).

Iako se po ovim rezultatima kreće u istom redu veličine kao i većina naših gradova, činjenica je da su ove vrednosti kvaliteta vazduha u Srbiji alarmantne.

Na istom sajtu se može naći i legenda koja objašnjava šta ovi indeksi znače. Tako kategorija "opasno", kojoj pripada Valjevo podrazumeva indeks kvaliteta koji se kreće od 300 do 500, i uz njega se izdaje i zdravstveno upozorenje da svako može doživeti ozbiljnije zdravstvene efekte. Građanima se preporučuje da izbegavaju sve napore na otvorenom.

 Foto: waqi.info/screenshot

Kategoriji veoma nezdravih mesta u kojima se indeks zagađenostti kreće od 200 do 300 ne pripada nijedan grad u Srbiji, ali trenutne vrednosti koje nose Niš, Kosjerić, Beograd, Smederevo, Pančevo i Beočin spadaju u nezdrave (od 150 do 200). To podrazumeva da "svako može početi da oseća zdravstvene tegobe, a članovi osetljivih grupa mogu imati ozbiljnije zdravstvene posledice.

Građanima koji žive u mestima u kojima je indeks zagađenosti nezdrav preporučuje se da aktivna deca, odrasli i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, izbegavaju produženo zadržavanje na otvorenom. Svi ostali, posebno deca, trebalo bi da ograniče vreme provedeno napolju.

Merna mesta u Novom Sadu (Liman i Šangaj), u Pančevu (Vojlovica i Cara Dušana) i Obrenovcu pokazuju da je na ovim mestima kvalitet vazduha dobar, dok je indeks zabeležen u Prištini, 129, nezdrav za osetljive grupe.

 Foto: Shutterstock

Kako se obračunava indeks

Indeks kvaliteta vazduha baziran je na merenju čestica prašine u šta spadaju zloglasne PM-10 i PM-2.5 čestice, zatim ozona, azot-dioksida, sumpor dioksida i emisije ugljen monoksida. Sva merenja na sajtu WAQI zasnovana su na satnim čitanjima.

Udišemo najgore otrove

Merenje čestica prašine podrazumeva dve vrste: PM-10, koje nas guše najviše zimi i izazivaju teške bolesti od kojih godišnje umre čak 6.000 ljudi u Srbiji, ali i njihovog još opasnijeg pratioca - čestice PM-2.5.

PM-10 je prašina manja (PM) od 10 mikrometara i predstavlja smešu dima, čađi, prašine i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije.

Uz te PM-10 uvek idu i PM-2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metale.

Čestice PM-10 i PM-2.5 su neodvojive, odnosno oko dve trećine tih sitnijih čestica zapravo se nalazi u PM-10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove.