Kako se zaštititi pri povratku u "normalan" život

Kako se zaštititi pri povratku u „normalan“ život

Prof. dr Darija Kisić Tepavčević je na današnjoj konferenciji za medije otkrila kako će izgledati „normalan“ život posle prvog talasa epidemije korona virusa.

Foto: YouTube/printscreen/B92

Takođe je dodala šta je ono što moramo preduzeti kako se ne bismo zarazili prilikom svakodnevnih aktivnosti.

- Potpuno je jasno da je dominatan put prenosa virusa kapljični i putem zaražene površine predmeta. Drugi putevi prenosa koji se spominju još uvek nisu potvrđeni. U tom smislu ulazna mesta su sluznica respiratornog trakta i konjuktiva oka – rekla je i dodala da se isto prenose i grip, ali i male boginje koje su još infektivnije.

Ona ističe da je svaki boravak u zatvorenom prostoru potencijalni visoki rizik za nastanak infekcije.

- Zbog toga je nošenje maski u zatvorenim prostorima nešto što i te kako ima smisla. Što se tiče nošenje maski na otvorenom, i tu nije na odmet, ali nije od tolikog značaja.

Što se „straha“ od normalnog života tiče, profesorka ističe da smo do sada svi već korigovali svoje ponašanje, pa samim tim i sami treba da procenimo rizik od nastanka infekcije kada odlazimo u tržne centre, kafiće, teretane, frizerske salone.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by 👑 Kralj Provala 👑 (@kraljprovala22) on

- Moj savet je da izbegavate ako možete, ali ako je to neophodno onda uz opšte mere prevencije. Isto važi i za klima uređaje, koje su se pokazale povoljnim po virus. Najbolja je prirodna ventilacija gde god je to moguće. Vraćamo se normalnim životnim aktivnostima, ali ne smemo zaboraviti na ovaj virus i da on i dalje cirkuliše među nama i vrlo jednostavno može da pronađe put do osetljive osobe. Na nama je mu sprečimo dalje uslove za razmnožavanje – istakla je.

Koliki je reprodukcioni broj virusa u Srbiji?

Prema rečima dr Predraga Kona, reprodukcioni broj virusa (koliko jedna osoba zarazi drugih osoba) se u Srbiji od početka epidemije menjao u zavisnosti od toga koji je talas bio po redu.

- Stiče se utisak da je on u nekim delovima Srbije bio 2 do 3, slično kao i u ostatku sveta. Sada se uočava njegovo padanje ispod 1, što su idealni uslovi, ali ostaje da se to proračuna na osnovu analize. Sa tim ćemo izaći na kraju – rekao je Kon.

Zatvoreno za komentare.