Rekonstrukcija Hilandara se odvija po planu

Sednica Nacionalne komisije za Hilandar, kojom je predsedavao ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, održana je u tom srpskom manastiru na Svetoj gori, u Grčkoj.

Foto: Shutterstock

Vladan Vukosvaljević rekao je za Tanjug da je cilj sednice bio da se utvrdi šta je urađeno u poslednjih godinu dana na obnovi manastira nastradalog u požaru 2004. i kako napreduju radovi u ovom trenutku.

"Rekonstrukcija manastira Hilandar odvija se u željenom pravcu i s neophodnim nivoom sredstava koja država Srbija za to izdvaja. Podsećam da je Srbija za ovu godinu izdvojila 80 miliona dinara za rekonstrukciju manastira Hilandar. Sa zadovoljstvom konstatujem da su sredstva utrošena po planu i programu", rekao je Vukosavljević.

Ministar je dodao da država neće prestati da brine o manastiru Hilandar kada se završi njegova rekonstrukcija.

"Požar 2004. godine i proces rekonstrukcije otkrili su neke nove slabosti. Stanje u depou manastira Hilandar nije ohrabrujuće. Po okončanju rekonstrukcije manastira i saniranja štete nastale u požaru 2004, država će se i dalje brinuti o manastiru. Verujem da će se proces rekonstrukcije završiti najduže za dve do tri godine, a onda nastavljamo s brigom o manastiru u kojem se 800 godina moli i brine za Srbiju i koji predstavlja blago srpskog kulturnog nasleđa i najjužniju tačku srpskog kulturnog prostora", rekao je Vukosavljević.

Foto: Shutterstock

Vladimir Trijić iz Narodne biblioteke Srbije predvodi tim koji se brine o delu pokretnog kulturnog nasleđa u manastira Hilandar.

"Vodimo računa i pokušavamo da zaštitimo sve što je napisano na papiru i pergamentu. Naša briga su rukopisni papiri, štampane knjige i povelje. Sve što nije u bogoslužbenoj upotrebi u manastiru Hilandar pripada pokretnom kulturnom nasleđu i čuva se u manastirskoj riznici. Tamo ekipa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika godinama unazad brine o različitim dokumentima i artefaktima", rekao je Trijić.

Dodaje i da je 2004. izgorela konzervatorska radionica koja je samo deceniju nakon toga obnovljena.

"Tamo smo uspeli da više od 1.000 listova stare kulturne građe spasemo", rekao je Trijić.

Zoran Vapa, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da je izuzetno zadovoljan, jer su se članovi Komisije uverili da su predviđeni radovi na Belom konaku završeni u martu ove godine.

"Tamo su sada manastirske kelije. Završeni su radovi na sanaciji krovne konstrukcije. Predvdijeni radovi za ovaj period na sanaciji trpezarije takođe su završeni u roku", rekao je Vapa.