Uticaj štrajkova na avio-saobraćaj

Poslednjih godina Evropa beleži najviše kašnjenja i otkazivanja letova u poslednje dve decenije. Tokom 2023. registrovano je ukupno 18,1 miliona minuta kašnjenja, a svaki četvrti let kasnio je više od 15 minuta. U 2022. skoro polovina letova kasnila je, dok je svakog dana otkazivano i do 1.950 letova, što je činilo 6,9% redovnih polazaka.

Štrajkovi koji potresaju evropski avio-saobraćaj od 2022. do 2025. godine

Francuski aerodromi suočili su se sa višenedeljnim štrajkovima tokom 2023. i 2024. godine, zbog čega je tačnost mreže pala sa 80% na 71%. Svaki dan štrajka generisao je oko 1.200 tona dodatnog CO₂. Najteže je bilo u aprilu 2024, kada je u Parizu zaustavljeno do 75% letova, a u Marseju 65%. Poslednji štrajk održan je 3. jula 2025. i zahvatio je aerodrome širom te zemlje.

Ni nemački aerodromi nisu bili pošteđeni – u februaru 2023. otkazano je 2.300 letova na sedam glavnih aerodroma, dok su u martu operacije obustavljene u Berlinu, Diseldorfu, Kelnu i Hamburgu. U Italiji je u prvom kvartalu 2025. zabeleženo osam štrajkova, sa oko 470 otkazanih letova. Poslednji, celodnevni štrajk održan je 10. jula i izazvao je ozbiljne poremećaje u redu letenja i aerodromskim uslugama širom zemlje.

Ekonomski trošak i ekološki pritisak štrajkova

Podaci iz perioda od 2018. do 2022. godine pokazuju da su štrajkovi kontrole vazdušnog saobraćaja (ATC) generisali troškove od oko 800 miliona evra, kao i 3,7 miliona minuta zastoja. Dodatno, ovi štrajkovi doveli su do dodatnih 67 tona emisija CO2. Ukupno, od 2010. godine do danas, štrajkovi ATC-a koštali su evropsku ekonomiju oko 12 milijardi evra, uz više od 35.000 otkazanih letova.

Kako štrajkovi utiču na putnike

Letovi se često otkazuju ili odlažu, što dovodi do toga da putnici ostaju zaglavljeni na aerodromima bez alternativa. Posebno su ugroženi putnici sa presedanjima, koji usled ovih poremećaja gube svoje konekcije i često su prinuđeni da menjaju čitave rute.  Kod štrajkova u kontroli vazdušnog saobraćaja, situacija je složenija jer mogu biti otkazani i letovi koji preleću određenu zemlju, kao što je slučaj sa francuskim vazdušnim prostorom. Pored neugodnosti u organizaciji putovanja, putnici se suočavaju i sa dodatnim finansijskim opterećenjima.

Proaktivna uloga avio-kompanija

Neplanirani troškovi za smeštaj, prevoz i obroke najčešće padaju na putnike, naročito one sa niskobudžetnim kartama bez osiguranja ili dodatnih pogodnosti. Stres dodatno pojačava nedostatak pravovremenih informacija – komunikacija sa avio-kompanijama često je otežana, a podaci o trajanju štrajkova i zamenskim letovima kasne.

Dosta toga se može ublažiti proaktivnim delovanjem avio-kompanija. U tom kontekstu, ističu se primeri avio-prevoznika, kao što je Er Srbija, koja svojim putnicima pruža blagovremene informacije o eventualnim poremećajima u redu letenja izazvanim štrajkovima. Kroz jasna obaveštenja putem društvenih mreža i veb-sajta, kompanija doprinosi smanjenju stresa kod putnika i omogućava im da bolje planiraju sledeće korake. Upravo takva transparentnost i dostupnost informacija treba da postanu standard u industriji.

Saveti za prevenciju neprijatnosti tokom štrajkova

Putnicima se savetuje da preduzmu određene mere kako bi umanjili moguće probleme i neprijatnosti. Preporučuje se da biraju direktne letove, čime smanjuju rizik gubitka konekcija. Takođe je važno redovno pratiti vesti i status aerodroma na relevantnim platformama kao što su Eurocontrol, Flightradar24, kao i putem društvenih mreža i drugih medija.

Letenje ujutru predstavlja prednost, jer je tada manja verovatnoća da će štrajk izazvati lančane poremećaje u avio-saobraćaju. Preporučuje se nabavka putnog osiguranja koje pokriva otkazivanja letova, posebno ako se putuje u zemlje gde su štrajkovi češći i intenzivniji.

Potrebne promene