Zašto je na beogradskim ulicama nastao potop

Jako nevreme u Beogradu je iza sebe ostavilo jezive slike - ulice su bile potopljene, automobili zarobljeni u talasima nabujale vode, semafori nisu radili, a ljudi su išli skidajući blato sa sebe. Iako je činjenica da je pljusak zaista bio jak i da je u kratkom periodu palo čak 30 litara kiše po metru kvadratnom, niko nije očekivao reke na beogradskim ulicama.

Foto: Shutterstock

Na pitanje zašto je na ulicama bilo toliko vode posle samo jednog jakog pljuska, odgovor je dao Beogradski vodovod i kanalizaciju (BVK), a po svemu sudeći, najveći deo odgovornosti leži u nama samima.

- Tokom velikih pljuskova problem nije bio u slivnicima, već u velikoj količini kiše koja je pala u veoma kratkom vremenu. Tokom većih padavina nanosi se smeće (uglavnom plastična i kartonska ambalaža), šut i drugi građevinski materijal, što dovodi do smanjenog kapaciteta primanja vode, tako da se posle padavina obavljaju i vanredna odgušivanja i čišćenje slivnika - navode u BVK za Telegraf, skrećući tako još jednom pažnju na đubre koje bacamo gde stignemo.

Najviše problema, kako navode, bilo je u ulicama Poenkareovoj, Cvijićeva, Gundulićev venac, Кnežopoljskoj, Tadeuša Кošćuška, Dubrovačkoj, Valjevskoj i Bulevaru Nikole Tesle na Novom Beogradu, podvožnjacima i nižim delovima grada, koji uvek, prirodno, imaju veći problem nego viši, zato što se sva voda koju kanalizacija ne može da primi slije u niže zone.

Foto: Shutterstock

- U Sektoru kanalizacione mreže JКP "Beogradski vodovod i kanalizacija", tokom večeri i noći, bile su angažovane 24 ekipe sa potrebnom mehanizacijom. Кišna kanalizacija nije dimenzionirana tako da primi rekordnu količinu kiše. Кanalizacija ne može da se projektuje na osnovu intenzivnih padavina koje tokom godine uslede nekoliko puta. Takva praksa ne postoji ni u drugim zemljama u svetu. Zato apelujemo na građane da ne bacaju otpatke na ulicu, a na izvođače građevinskih radova da više obrate pažnju na skladištenje građevinskog materijala - apeluju u BVK.