Američki san na jugoslovenski način: Putovanje dugo 7.000 kilometara
Živimo u divnom svetu koji je put lepote, čari i avantura. Nema kraja avanturi koju možemo imati samo ako je tražimo otvorenih očiju. Džavaharlal Nehru.
View this post on Instagram
Naš današnji sagovornik, Andrija Radičković, donosi jednu zaista nesvakidašnju priču. Iako bi pre par desetina godina bilo sasvim normalno da Srbin, Hrvat, Crnogorac ili bilo koji građanin bivše Jugoslavije krenu zajedno na put, danas je, nažalost, situacija drugačija i zato je ova priča posebna.
Naime, ekipa sastavljena od dva momka iz Srbije, jednog Hrvata i devojke iz Republike Srpske, krenula je na putešestvije duž severnoameričkog kontinenta. Ovo je njihova priča.
1. Ko je bio glavni inicijator da se krene na zajedničko putovanje dugo više od 7.000 kilometara?
Ne mogu to sa sigurnošću potvrditi, mada mislim da je tu ideju, koja je u nama bila zakopana pliće ili dublje, prvi put na glas izgovorila Maja, te da je ona ta koju smatramo krivom za početak pretakanja ludih snova u realnost.
View this post on Instagram
2. Odakle se razvila ideja i želja za ovakav road trip?
Znate, kažu da je kafana institucija u kojoj se dešavaju najlepše stvari, gde se obično rađaju velike ideje, temelj za velika umetnička dela, a mi se slažemo sa tim!
View this post on Instagram
Kako smo živeli tik do lokalne pivnice, jedne večeri smo krenuli stvarno da raspravljamo o Majinoj ideji, isprva samo nas dvoje u sred lokala.
Evo dok ovo pričam, ne mogu da se ne setim situacije u kojoj, tri dana nakon te večeri, nas dvoje odlučujemo da kupimo automobil i tako napravimo neki „siguran“ prvi korak ka ostvarenju snova.
3. Koliko su trajale pripreme i kako je to izgledalo?
Izuzetno teško pitanje, na koje odgovor baš i ne mogu dati tako lako.
Planirali smo putovanje dva i po meseca, ali smo ga „isplanirali“ za dva dana, naravno, dva dana pred polazak. Razlog: 100 ljudi - 100 ćudi - 1000 problema. Nakon te sulude situacije u kojoj automobil kupujemo kao pakovanje sladoleda - porodičnog, za ekspediciju se javlja još nekoliko interesenata.
View this post on Instagram
Tako svi zajedno lepimo ogroman hamer u jednoj sobi, na kome crtamo mapu Amerike koja izgleda kao mapa gusarovog blaga.
Ucrtavamo tačke, pišemo želje, potrebnu opremu, sve čega smo mogli da se setimo, to daje energiju svima. Jer znate, na poslu ste od jutra do večeri, nešto mora da vas hrani energijom, to je bila želja za nepoznatim, želja za avanturom, iščekivanje.
4. Kako ovakvu ideju pretočiti u delo?
Ma lako ćemo mi- rečenica s početka, čiji teret smo osećali tokom celog putešestvija.
Mi jesmo kupili automobil, ali nismo mogli da ga registrujemo, jer je to nemoguće bez američke vozačke dozvole.
Tu nam je u susret izašao Goran Golubović, jako dobar momak, poreklom iz Crne Gore, koji je kasnije dao i deo novca, te je auto na kraju ostao njemu.
View this post on Instagram
Ovo je bio prvi problem sa kojim smo se susreli, ali svakako, sve je dostižno, samo se morate dogovoriti sa samim sobom da je tako i zaista verovati u to. Proliti znoj, pokidati živce, sve je to normalno, bitno je ostati pozitivan i dosledan.
U ovakvim organizacijama, morate biti osoba koja će na svako njihovo: „Zašto? Šta ako to ne bude bilo tako?“ reći 1000 zato, reći da će biti lepo kako god da bude i da ništa nije savršeno, vratiti polu- sumnjičavi osmeh na njihovo lice i nastaviti sa planiranjem.
5. Koja je bila početna, a koja završna tačka putovanja?
Početna tačka je bilo ostrvo na kome smo živeli, Martini Vinogradi, koji se nalaze u državi Masačusets, a završna San Francisko.
View this post on Instagram
Oko toga smo se vrlo lako dogovorili, bila su nam potrebna i bitna mesta između svega toga.
6. Koje ste sve države uspeli da obiđete i šta je ostalo najupečatljivije?
Verujte, nismo ni mi baš sigurni. Znamo da smo prejezdili preko 9 saveznih država, znamo i da smo pošli iz Masačusetsa, a završili u Kaliforniji, nije bilo lako nabrojati, skretali smo sa rute, gubili se i slučajno završavali na teritorijama drugih država.
View this post on Instagram
Zasigurno ćemo pamtiti snagu Nijagarinih vodopada pod kojima smo se kupali, a gde se osećate tako ništavno i trenutak, samo par dana nakon toga, gde se nalazite na kuli u rolerkosteru, gde visite glavom okrenuti na dole na 500 metara iznad zemlje.
Uplašite se i shvatite da ste čovek, da ste živi. Uđete u automobil sa idejom da iz cuga pređete 1200 kilometara, kao da je to sasvim normalno putovanje od 50-ak kilometara i uradite to!
7. Koliko dugo je trajala ova avantura i da li se tokom nje javila nostalgija?
Avantura je trajala 15 dana, to je bilo jasno kao dan. Morali smo kako znamo i umemo da stignemo do San Franciska pre 9. oktobra, jer su nam avionske karte bile rezervisane za 10. oktobar.
View this post on Instagram
Realnih 15 dana, o kojima ako bih krenuo da pričam, priča bi trajala bar 30, jer svaki sekund je bio neponovljivi doživljaj, sekund za sebe.
8. Kako ljudi sa naših prostora reaguju kada čuju da su jedan Hrvat, dva Srbina i devojka iz Republike Srpske uspeli da zajedno „osvoje Ameriku“?
Uglavnom je njihivo pitanje: "Kako se nađoste?!" - budu malo u čudu, to im bude prvo iznenađenje, kasnije čestitaju na tolikom pređenom putu i svi jedva čekaju da čuju avanture.
Uglavnom dobijamo komentare hvale. Znate, među mladima nema tih barijera, ko je, šta je i odakle, ako su sve to zdravi umovi, znaju da smo svi ljudi, manje ili više deca, čistih duša.
View this post on Instagram
Pričali smo mi i o politici jer nas je interesovala i ona druga strana i došli smo do zaključka da svako ima svoju istoriju koja se kosi sa ovom drugom, a sve je to politika... Na kraju smo mi auto-put nazivali cestom, a Hrvat, putovnicu-pasošem i bilo nam je lepo.
9. Kako izgleda spavati pod otvorenim nebom, kupati se na divljim plažama, iskusiti prirodu na neki skroz drugačiji način i biti udaljen hiljadama kilometara od doma?
Kada god pomislite koliko ste vi zapravo daleko od kuće, budi u vama neopisivo osećanje koje je protkano tugom, setom, nostalgijom ali i srećom, jer ste zakoračili toliko u nepoznato i taj iskorak možete meriti sa onim Armstrongovim na Mesecu.
Onda kad spavate pod vedrim nebom baš taj Mesec noću i Sunce danju je jedino što povezuje Srbiju i drugi kraj sveta, svuda je isto i svuda putuje sa nekom emocijom, uvek promenljivom. Posmatrate to i volite što ste tu gde jeste.
View this post on Instagram
Ja sam izviđač pa sam navikao na neke slične stvari, ali ostalima je spavanje pod vedrim nebom bilo iskustvo za pamćenje. Na sat vremena od prve civilizacije, kao na filmovima, uz vatru, dobru energiju i zanimljive anegdote sa tih poznatih plaža.
Imali smo i jedno neslavno iskustvo. Negde u divljoj Juti, gde smo šator postavili iako je područje za kampovanje bilo zvanično zatvoreno, pa smo bežali od divljih životinja. To je bilo pakovanje u automobil kakvo u životu nisam video, te smo u roku od 45 sekundi sklopili šator, namotali vreće, ugasili vatru i već bili na putu ka Grand Kanjonu...
Ovo putovanje je skup lepih i manje lepih iskustava, naravno da nije bilo idilično, ali iz ove prespektive je to samo jedna više anegdota, koje se rado setimo.
10. Da li je ovo iskustvo probudilo neke nove ideje u vama?
Čovek žudi za avanturom, za otkrivanjem sebe u nekom drugom svetlu. Nakon ove avanture, shvatili smo da možemo gde želimo, samo treba pronaći put - iako to deluje kao fraza, verujte da nije.
Ovo je razbuktalo vatricu koja je tinjala u nama, od kako smo se vratili svojim kućama, već smo se dva puta sastali i uveliko radimo na novim idejama.
Pored pojedinačnih putovanja, prvo veće je zakazano na proleće, gde pokušavamo da organizujemo masu od 20 ljudi (ljudi sa kojima smo se družili u Americi, a koji su bili kao porodica) i da se uputimo u obilazak hrvatskog primorja i cele obale.
11. Da li planirate da u budućnosti ponovite ovakvu avanturu ali sa drugim destinacijama?
Kao što rekoh malopre, za početak region i zemlje bivše Jugoslavije. Planiramo da prođemo kroz sve države i obiđemo ono najbolje od svake, jer verujemo da smo prebogati prirodnim i istorijskim bogatstvom.
Ni jedna zemlja nema toliko istorije kao mi, a prirodu netaknutu i iskonski čistu. Velika želja svih je istražiti Afriku, koliko god to rizično bilo, to nam je jedan od većih planova ali zavisi od slobodnog vremena i finansijskih mogućnosti, jer smo svi studenti.
Svakako će svi biti obavešteni o budućim putovanjima na zajedničkoj Instagram stranici hodophile.pic, gde se može videti i delić atmosfere sa ovog road tripa. Kažem delić, jer uglavnom smo bili bez interneta.
12. Šta bi za vas bila dnevna doza lepog?
Jedan sasvim običan dan, osunčan, kvalitetna kafa, nasmejana lica, pozitivna energija, papir za pisanje, fotoaparat i ako bih uvek mogao da izaberem mesto na kome bi kafenisali - recimo nestvarni vrhovi Japana ili divlje šume Amazonije, kristalna planinska jezera, urbane četvrti velikih gradova... Mada nekad samo Kazandžijsko sokače - srce Niša!
1
0
