Imperativ sputavanja seksualnosti danas je zamenio imperativ odricanja od jela. Zašto svi žele da budu vitki, zašto dijete ne daju efekta i kako zauvek smršati a ne gladovati - objašnjava nutricionista i farmaceut Ana Lipovac.
Postoje mnoge paralele između hrane i seksualnosti: obe su izvor zadovoljstva i uživanja, obe imaju veoma jak emocionalni značaj, obe obezbeđuju opstanak ljudske vrste. Razlika je u tome što je do 60-ih godina 20. veka seksualnost bila sputavana i strogo kontrolisana moralnim normama.
Danas je seksualnost oslobođena starih stega. Seks više nije tabu tema, a uživanje u tom aspektu telesnosti je dozvoljeno, čak poželjno. Oslobođenu seksualnost zamenila je druga zabrana – zabrana uživanja u hrani.
Baš tih 60-ih pojavljuje se Tvigi, mršavica čije će telo promeniti koncept savremene ishrane. U ishranu se uvode razne restrikcije, a što se više jelo zabranjuje, želja za hranom više raste.
"Da je Frojd živ, verovatno bi se bavio savremenim poremećajima ishrane"– kaže Kristof Kloter, profesor psihologije sa Fulda Univerziteta u Nemačkoj, objašnjavajući zašto je upravo problem ishrane danas dobio masovnu dimenziju i publicitet.
Više od polovine populacije, i odraslih i mladih ljudi, nezadovoljno je svojom težinom i svojim telom. Danas je dobra figura važan adut i preduslov za uspeh na privatnom i poslovnom planu. Gojazne osobe uglavnom se tretiraju kao nedisciplinovane, kao osobe bez samokontrole. Od silne želje da se bude fit, ljudi neprestano primenjuju različite, uglavnom bezuspešne strategije.
Svako ko je ikada pokušao da promeni sopstvene navike u ishrani shvatio je da TO NIJE LAKO.
Dijete su uvek bezuspešne i imaju samo trenutno, vrlo kratko dejstvo, objašnjava Ana Lipovac, nutricionista i autor programa ishrane FETT-FREI, koja se veoma uspešno bavi trajnim rešavanjem problema gojaznosti.
- Često u praksi srećem ljude sa hroničnom restriktivnom ishranom uzrokovanom opsesivnom željom da imaju idealno telo ili savršeno zdravlje. Ona podrazumeva kontrolu vrste i količine hrane koja se jede, osoba ne uvažava signale gladi, tj. mora da jede manje nego što bi inače želela. Studije su pokazale paradoksalan rezultat: oni koji striktno kontrolišu unošenje hrane skloni su da u stresnim uslovima jedu više nego oni koji se generalno ne suzdržavaju – objašnjava Ana Lipovac (Ana Lipowatz).
Dijete oduzimaju ionako mnogo životne energije, koja se u stresnim situacijama dodatno iscrpljuje. Kada su pod stresom, ljudi na dijeti gube kontrolu i na svim drugim poljima, nastavlja naša sagovornica. Jednostavno se gube, predaju, i dolaze u situaciju da pojedu odjednom celu čokoladu, kutiju keksa i slično.
- Kada klijent dođe kod mene, često je uznemiren, u strahu od predstojećih zabrana i sa osećajem da će i ovaj pokušaj propasti kao i mnogi pre toga. Iznenade se da mi tokom razgovora retko pominjemo reči tipa: kalorije, kalcijum, vitamin, ugljeni hidrat i sl. Mi pričamo o stresu na poslu, o problemima sa decom u školi, o nemanju vremena, o starim roditeljima, o navikama u detinjstvu, o svemu onome što je u direktnoj vezi sa stanjem naše duše. Takvi razgovori ljude opuste. Pa se ispostavi da smo sa lošim navikama u ishrani porasli, da nam i u pedesetim još uvek mama kuva, iako nam se ne sviđa kako to ona radi, da bismo rado izbacili velike količine mesa iz ishrane, ali ukućanima to ne odgovara. I tu se negde pojavi naš put ka željenoj kilaži. Ja se trudim da taj put klijentu olakšam, da se uklopi u njegovu svakodnevnicu. Nikada do sada nisam napravila isti plan ishrane, jer svako od nas je zasebna priča. Plan koji klijent dobije sadrži sve ono što mi je rekao da voli da jede. Taj plan treba da ga obraduje, a ne da mu nameće odricanja. Jer imati dobru figuru ne znači gladovati. Čovek samo ako jede može da slabi – to je moj moto. Samo takav plan može postati vaš način života – priča Ana Lipovac.
Upravo stoga, strategija uravnotežene i raznovrsne ishrane, koju je osmislila Ana Lipovac, sve više i više privlači ljude. Njen program FETT-FREI možda ne nudi pohovane šnicle svake nedelje, ali ne ukida hleb, slatkiše i sve ono što volimo. Promoviše pravi izbor namirnica, privlačan izgled jela, promoviše hranu kao nešto lepo i važno. Ne promoviše odricanje već umerenost.
- Vremenom ljudi usvoje FETT-FREI koncept ishrane kao nešto što im je potpuno prirodno. To što nisu na dijeti i što nisu uskraćeni za uživanje u hrani mnogo im pomaže da trajno promene stare loše navike. Uz to su motivisani očiglednim, trajnim rezultatima. Ovo iskustvo sam prošla i ja lično, a ne samo moji klijenti. Pre osam godina i sama sam skinula 15 kilograma, pritom nisam izgubila mišićnu masu, već masnoće – priča Ana Lipovac.
Umereni stepen hedonizma i fleksibilna kontrola neće smanjiti uživanje u hrani, imaće pozitivan uticaj na srećniji, kvalitetniji, zdraviji i duži život, što je, šire gledano, cilj života. Naći balans u svemu, pa i u hrani, jeste krajnji cilj umeća življenja.