Osećaj potpune slobode i trenutak kada adrenalin nadjača svaki strah

"Jednom kada probaš leteti, hodaćeš zemljom sa očima okrenutim ka nebu, zato što si gore bio i zato što se gore želiš vratiti." Leonardo Da Vinči

Foto: Shutterstock

Paraglajding je jedan od najmlađih vazduhoplovnih sportova i jedan od najlakših i najjednostavnijih načina da se ostvari san o letenju. To je mesto na kojem se nude emocije, koje kasnije budu pohranjene u sećanja.

Čarobni svet paraglajdinga predstaviće nam Vladimir Bačanin, naš reprezentativac, višestruki državni prvak u preletu paraglajderom i jedini pilot iz Srbije koji je uspeo da se plasira u super finale svetskog kupa u paraglajdingu.

Pozdrav, Vladimire! Za početak, da li nam možete reći odakle se razvila vaša ljubav prema paraglajdingu?

Moja ljubav i želja prema letenju i pogledu sa visine se razvila u ranom detinjstvu, od kada znam za sebe i od kada se sećam svog života. Razvila se sama od sebe, ni u bližoj, a ni u daljoj familiji se niko nije bavio nikakvim vidom letenja.

Jednostavno se Ikarov san rodio u meni i nisam imao izbora nego da ga pratim.

Foto: Vladimir Bačanin

Svoju ljubav i želju sam uspeo da zadovoljim kroz paraglajding jer je vrsta slobodnog letačkog sporta. Odmah ga zavoleo i posle toliko vremena žudnja za letenjem paraglajderom ne jenjava.

Kako je izgledao tvoj prvi let?

Moj prvi let nikada neću zaboraviti. Desio se 12. marta 2004. godine upravo u mom selu gde sam proveo detinjstvo. Išao sam na predavanja preko zime i usled lošeg vremena, teoretska nastava se odužila, a praktične skoro da nije ni bilo.

Kako više nisam mogao da čekam da poletim, uzeo sam stvari u svoje ruke. Bez znanja instruktora nabavio sam polovnu opremu sa kojom sam napravio svoj prvi let. Smatram da sam bio potkovan znanjem.

Taj let je trajao vrlo kratko, možda dvadesetak sekundi, ali se urezao u mojoj glavi i biće tu zauvek, jer je to bilo moje prvo odvajanje od zemlje.

Šta podrazumeva ovaj sport i čega si sve morao da se odrekneš da bi postao profesionalac?

U početku sam se paraglajdingom bavio isključivo iz hobija, ali ubrzo, na insistiranje svog instruktora paraglajdinga iz Kraljeva i živom legendom Zorana Petrovića koji je poznatiji kao Gugi, počeo sam da se takmičim u disciplini prelet, najpopularnijoj disciplini u paraglajdingu.

Foto: Vladimir Bačanin

Moje usavršavanje u takmičarskom paraglajdingu je trajalo dugo, čak mi se čini da još uvek traje. Mnogih stvari sam morao da se odreknem kako bih ostvario zavidan uspeh, ali se ne kajem jer mi je za uzvrat mnogo vratio i dobio sam mnogo više.

Napomenuo bih da je do nedavno paraglajding bio moj posao, tako što sam preko zime na duži period išao u zemlje Južne Amerike i zemlje Azije i radio za kompanije kao tandem pilot.

Koliko vremena posvećuješ vežbanju i da li to ostavlja dovoljno vremena za druge aktivnosti?

Dobra stvar u mom slučaju je i to što sam veoma mlad počeo da se bavim paraglajdingom, od svoje devetnaeste godine, tako da se moj život totalno usmerio prema ovom sportu.

Foto: Vladimir Bačanin

Većina mojih dobrih drugara se bavi istim sportom. Osim na letenju družimo se i privatno, pa svako slobodno vreme iskoristim za letenje i ujedno vežbanje, a pritom ne gubim ništa jer je to moj hobi, sport i konstantno sam u društvu drugara.

Kako pobediti strah od visine? Koji savet bi dao ljudima?

Dobro pitanje. Jednostavno ne razmišljati o tome. Kada sam u sedištu paraglajdera, kada imam krilo iznad sebe, totalno sam opušten iako su često u pitanju visine preko par hiljada metara. Međutim, kada sam na nekoj terasi pa sa više spratova gledam odozgo, nije mi svejedno.

Kako se sećaš svojih uspeha i postignutih rezultata na različitim takmičenjima?

Lepo je biti ispunjen sećanjima na dobre rezultate i osvojene medalje, vrlo pozitivno utiče na emocije, sreću i motivaciju za dalji napredak u sportu, a takođe veoma pozitivno utiče i na napredak u poslu i privatnom životu.

Ima mnogo medalja kojih se rado sećam. Svaku osvojenu medalju bih okarakterisao na neki poseban način kao i moje učešće u reprezentaciji za tim Srbije od 2009. godine pa do sada.

Foto: Vladimir Bačanin

Iza mene je mnogo evropskih i svetskih prvenstava u nacionalnom timu, kao i mnogo svetskih kupova. Jednu bih svakako izdvojio, a to je najprestižnije vazduhoplovno priznanje koje se dodeljuje svake godine - statua "Zlatni Orao" koju sam dobio od Vazduhoplovnog saveza Srbije 2018. godine.

Veoma mi je drago kada posle toliko godina truda i zalaganja, sem mene, još neko važan to prepozna.

Šta smatraš svojim najvećim uspehom?

Svojim najvećim uspehom smatram definitivno to što sam poslušao sebe i svoje srce, bio jednostavno ono što jesam i tako krenuo da se bavim paraglajdingom koji je od tada promenio moj život iz korena.

Zahvaljujući tome video sam mnoge destinacije u svetu, upoznao mnogo dobrih ljudi i stekao životne prijatelje iz celog sveta, video razne kulture i doživeo ih, naučio više stranih jezika, naučio da volim i čuvam majku prirodu i uživam u njoj, shvatio da nema bolje zemlje na svetu nego one u kojoj ste rođeni i odrasli, majka Srbija je jedna i najbolja.

Čini mi se da je paraglajding uspeo da mi pokaže šta je suština života i kako uživati u tome.

Kakav je osećaj gledati na Zemlju iz te perspektive, biti slobodan i totalno predan prirodi?

Paraglajding pruža neverovatan osećaj slobode i mogućnost gledanja na Zemlju iz ptičije perspektive. Nekada uz pomoć vazdušnih strujanja kao što su bila ove godine, možemo da se uzdignemo do neverovatnih 4.400 metara nadmorske visine, što je prosto neverovatno.

Isto tako možemo da preletimo i blizu 200 kilometara vazdušnom linijom i ostanemo često preko 6 sati u vazduhu, što je takođe neverovatno i nezamislivo.

Foto: Vladimir Bačanin

Jednostavno smatram da su ljudi koji se bave paraglajdingom već pobednici, bez obzira na takmičenja i ostvarene rezultate.

Bavljenje nesvakidašnjim i retkim sportom koji pruža slobodu i druženje sa prirodom i letenje tako visoko, blizu a nekada i iznad oblaka je nezamislivo i neobjašnjivo.

Da li letenje predstavlja tvoj beg od ubrzanog načina života na koji je savremeni čovek osuđen?

Definitivno čovek ne može da pobegne od samog sebe i od nametnutog brzog života koji nas usmerava često u pravcu koji ne želimo, ali pomoću paraglajdinga je to i te kako moguće.

Foto: Vladimir Bačanin

Jednostavno počnete drugačije da razmišljate. Dok ste visoko među oblacima sa zvukom vetra u ušima koji tako lepo šušti i neverovatnim pogledom na dole vi ste totalno isključeni iz svega i srećni što postojite i radite ono što vas čini srećnim.

Koliko godina se baviš paraglajdingom i da li se tokom dosadašnjeg letenja desio bilo kakav incident?

Paraglajdingom se bavim skoro punih 16 godina i svih 16 godina se bavim aktivno. Često za paraglajding kažem da bih ga više pripisao nekom umetničkom sportu nego ekstremnom, ali po nekad zna da bude i te kako ekstreman.

Kod incidenata i nesreća je uglavnom glavni faktor sam čovek, odnosno pilot paraglajdera, koji ne ispoštuje bitna pravila u datom momentu.

To može biti poletanje na prejakom vetru, letenje u turbulentnim predelima, izvođenje nekih akrobacija posle višečasovnog letenja, jer tada koncentracija znatno opada.

Foto: Vladimir Bačanin

Jednom prilikom sam za dlaku izbegao teži incident, ali na moju sreću prošao sam sa manjim povredama. Na Svetskom prvenstvu u Meksiku, mestu Valle De Bravo, nakon stizanja na cilj posle višečasovnog letenja odlučio sam da uradim par akrobacija kako bih brže spustio visinu i sleteo.

Jedna akrobacija je pošla po zlu i moje krilo se totalno umrsilo. Veoma brzo sam počeo da padam prema zemlji. Pokušao sam da razmrsim krilo i nastavim da letim ali to nije bilo moguće, a zemlja se približavala. Aktivirao sam rezervni padobran koji se uspešno otvorio i usporio moje propadanje.

Međutim, padobran je okruglog oblika i neupravljiv pa slećete tamo gde vas vetar odnese. Mene je ovog puta odneo na jednu hacijendu, na ivicu krova odakle sam sa sve crepom pao unutra na auto, usred ručka koji su ljudi imali tog dana u dvorištu. Nikada neću zaboraviti njihova lica dok sam ustajao sa auta.

Na moju sreću prošao sam bez ozbiljne povrede i već prekosutra nastavio takmičenje, ali sa ogromnom školom.

Koliko traju pripreme i koje je naredno takmičenje u kome želiš da se oprobaš i pokažeš svoje sposobnosti?

Još jedna dobra stvar u paraglajdingu, ovog puta u takmičarskom delu, je ta što sami treninzi i pripreme za takmičenje se upravo vežbaju većim delom na slobodnom letenju. Dok letite vi vežbate i trenirate veći deo stvari za takmičenje, to je da ostanete u tehničkoj kondiciji.

Da bi jedan pilot paraglajdera ostao uz pomoć krila u vazduhu potrebna su vazdušna strujanja, odnosno termički stubovi, liftovi toplog vazduha koji su nevidljivi.

Foto: Vladimir Bačanin

Drugi deo priprema traje na nekim manjim takmičenjima gde se održava takmičarska kondicija i pripreme za ozbiljnije takmičenje. S obzirom da sam ja već učestvovao na svim velikim i prestižnim takmičenjima kao što su Evropsko prvenstvo, Super finale svetskog kupa i Svetsko prvenstvo ove godine, gde sam od 150 takmičara iz 48 zemalja sveta osvojio 4. mesto u generalnom plasmanu posle 10 takmičarskih dana.

Za dlaku mi je izmakla medalja jer sam predzadnjeg dana bio 2. u generalnom plasmanu.

Veliku ulogu u paraglajdingu igra i faktor sreće, što celu stvar čini još zanimljivijom.

Sledeće za šta se spremam je Evropsko prvenstvo koje će se održati sledeće godine i to kod nas u Nišu, na obroncima Sićevačke klisure i Suve planine, kao i iznad Niške banje.

Koji je tvoj moto i kako bi definisao svoju "dnevnu dozu lepog"?

Moj moto je slušaj svoje srce, svoj instikt i jednostavno budi ono što jesi. Život je prelep i prepun raznih lepih stvari i mogućnosti koje mogu da usreće i tebe i ljude oko tebe.