Kako se osloboditi diskus hernije bez operacije

Bolovi u leđima su danas veoma rasprostranjen problem. Kičma savremenog čoveka trpi velike promene, zato većina ljudi ima problem sa kičmom. Takve tegobe neretko se rešavaju na operacionom stolu, ali moguće je rešiti ih se bez odlaska "pod nož". 

Foto: ddl.rs

O tome nam danas govori dr Žarko Radović, vlasnik rehabilitacionog centra "Spinalis" koji se posebno bavi problemima sa kičmom i rešavanja problema diskus hernije bez operacije.

1. Pozdrav Žarko, hvala na odvojenom vremenu za razgovor sa nama. Možete li nam reći koji su najčešći problemi koji naš narod ima sa kičmom?

Najčešći problem savremenog čoveka je bol u donjem delu leđa i vratu. Najmanje jednom u životu, oko 60% odraslih ima bol u vratu, a oko 70% bol u leđima. Bol u leđima je drugi najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti javljaju lekaru.

Diskus hernija se obično javlja između 30. i 50. godine života. Razlog za ovo jeste što prirodni proces starenja kičmenih diskova počinje već u detinjstvu i ranoj mladosti, tako da nije neobično da bolest nastane i kod osobe od dvadesetak godina.

Simptomi zavise od nivoa u kom se javio problem. Najčešće se javlja u nivou L5/S1, tada bol ide duž čitave noge sve do stopala, obično je prisutan i bol u listu uz jak spazam mišića, a može doći i do pada stopala, kao i oštećenja sfinktera (učestalo mokrenje, nemogućnost mokrenja, erektilna disfunkcija).

Veoma često se dešava da pacijenti lutaju u traženju dijagnoze, dešava se da idu kod urologa, nefrologa, ili gastroenterologa misleći da je problem te prirode.

Kad je vrat u pitanju, obično stradaju ili su zahvaćeni nivoi C4/C5/ i C6. Bol se obično locira u vratu sa ograničenim pokretima, jakim spazmom, a veoma često se dešava da bolovi idu duž ruku uz trnjenje i slabost mišića.

Glavobolje i vrtoglavice mogu se javiti kod izraženih degenerativnih promena i suženja vertebralnih arterija koje ishranjuju mozak (glavobolje su obično potiljačne, zujanje u ušima, bol ka slepoočnicama, nagon za povraćanjem, hroničan umor, pospanost ili nekada čak bol u grudima). Vrtoglavice su obično prolaznog karaktera i traju svega par sekundi. Obično ih pacijenti opisuju kao naglo okretanje oko zemljine ose ili zamućenje pred očima.

2. Pojedini lekari tvrde da će prekomereno sedenje (8-10-12 sati) u 21. veku biti gore nego pušenje - kako Vi to komentarišete?

Bol u leđima ima niz svojih razloga za nastanak, a najčešći su manjak fizičke aktivnosti, posao koji se bavite (profesionalna deformacija), prekomerena telesna težina, loše držanje tela, nepravilno podizanje opterećenja, ekstremni sportovi, a kao najčešći razlog upravo je dugotrajno sedenje od po 8h i više bez većih fizičkih aktivnosti.

Foto: Shutterstock

Savet svim vašim čitaocima jeste, da minimalno nakon 2h aktivnog sedenja, prošetate oko 10 minuta i odradite par aktivnih vežbi istezanja. Više kretanja je svakako dobro, ono što se preporučuje posebno jeste brza šetnja na dnevnom nivou od oko 45 minuta. Ovo je dobro i za kondiciju kao i za krvni pritisak i srce.

3.  Koja 3 saveta biste dali našim čitaocima kako bi održali svoju kičmu zdravom i pravom?

Pošto je bol u leđima problem savremenog čoveka, navešćemo par korisnih saveta za vaša leđa. Kad leđa počnu da bole, pre svake terapije, proverite da li imate zdrave navike!

- Ako dane provodite pretežno u sedećem položaju, obezbedite sebi udobnu i prilagodljivu stolicu.

- Dok vozite, uvek mislite i na svoja leđa. Oslonite se na sedište. Ukoliko je potrebno, urolajte peškir ili malo jastuče i napravite adekvatan oslonac za donji deo leđa. U toku duge vožnje, napravite pauzu par minuta i istežite se.

Foto: Shutterstock

- Spavajte na boku , sa nogama savijenim u kuku i kolenu, (stavite jastuče između kolena), ovaj položaj podseća na fetus položaj, i upravo je on najadekvatniji i najrasterećeniji položaj za kičmu.  Koristite tvrđi dušek.

- Podižite opterećenje iz kolena, nikako pregibom trupa prema napred, nosite opterećenje ravnomerno u obe ruke.

- Pojedini stručnjaci tvrde da je poželjno uzimati po 1 aspirin dnevno, to moze smanjiti spazam i opustiti leđa.

4. Da li možete da nam objasnite šta je DTK (dekompresijski tretman kičme) koji pomaže u lečenju teških slučajeva diskus hernije, degenerativnih promena, artritisa, stenoze spinalnog kanala i pritiska na nervne korenove?

- Pre svega, cilj lečenja je da se smanje i uklone bolovi i deluje na uzrok problema u leđima i vratu, kao i da se otklone eventualni neurološki simptomi. To podrazumeva primenu DEKOMPRESIONE TERAPIJE KIČME, u kombinaciji sa ostalim terapeutskim procedurama.

Dekompresijski tretman kičme ili DTK je jedini neoperativni tretman, kompjuterski kontrolisan i dijagnostički povezan, koji postiže odlične rezultate kod teških slučajeva diskus hernije, degenerativnih promena, artritisa, stenoze spinalnog kanala i pritiska na nervne korenove.

Foto: ddl.rs

Dekompresiona terapija kičme deluje tako da putem cikličnih faza distrakcije i relaksacije i pravilnom pozicioniranjem diska dovodi do povećanja međupršljenskog prostora za nekoliko milimetara (1-2), oslobađa živce - između njih, smanjuje bol, trnjenje, glavobolje, vrtoglavice, kao i slabosti u šakama i stopalima.

Ovaj tretman stvara negativan pritisak i efekat vakuuma u samom diskusu koji se nalazi između dva pršljena i na taj način povlači herniju unutar diska. Vakuum povećava cirkulaciju oko diska i tako leči upalni proces.

Dekompresijski tretman vrši istezanje receptora u mišićima i ligamentima oko kičmenog stuba, smanjuje pritisak na međupršljenske zglobove povećavajući pokretljivost kičme. Zatim odvaja, odnosno vrši separaciju pršljenova, povećava prostor između njih, vrši proširenje intravertebralnog foramena i ispravljanje krivina kičmenog stuba.

Klinički je dokazana efikasnost ove primene od 85 odsto. Ovo je zasad jedan od najefikasnijih načina delovanja na bol u kičmi kad govorimo o neoperativnom lečenju. U centru “Spinalis” postižemo rezultate do 85 odsto uspešnosti u lumbalnom delu, za 10 do 12 tretmana u kontinuitetu. Dok za vratni deo kičme rezultat dolazi već nakon 6-8 tretmana.

5. Poznati doktor Berni Zigel je jednom rekao da "ne postoje neizlečive bolesti, samo neizlečivi pacijenti". On je to tvrdio jer je izlečio veliki broj terminalno bolesnih pacijenata - kako Vi to komentarišete?

Ono što je najveći problem u lečenju svih problema jeste što nam se pacijenti javljaju u podmakloj fazi bolesti ili kad su bolovi veoma jaki. Jako je važno reagovati na vreme, već sa prvim simptomima javiti se svom lekaru.

Foto: Pixabay

Nekada su očekivanja pacijenata velika, imamo situaciju da bol u leđima traje duži vremenski period, a efekat terapija dolazi tek kroz par tretmana u kontinuitetu.  S druge strane imamo situaciju gde već nakon jednog do dva tretmana pacijentu bude bolje i više ga nema, a preporuka je svakako odraditi više tretmana zbog što dužeg efekta.

6. Da li osobe koje imaju okrnjen ili oštećen fizički pršljen smeju da idu kod Vas na terapiju?

Vrlo je važna dobra dijagnostika i adekvatan klinički pregled. Kada imate pravu dijagnozu rezultat neće izostati. Ukoliko je došlo do mehaničke povrede koja je nastala pri nekoj traumi, onda dolazi do frakture ili preloma pršljenskog tela u toj situaciji neophodno je mirovanje, nošenje midera određeni vremenski period.

Foto: Shutterstock

Tek nakon godinu dana moguće je primiti DTS tretman. Ukoliko je došlo do klizanja jednog pršljena u odnosu na drugi to se zove spondilolisteza, u tom slučaju u prvom i drugom stadijumu apsolutno je indikovana DTS metoda.

7. Nakon terapije - šta najčešće preporučujete pacijentima?

Nakon serije tretmana, kada se bolovi smanje i potpuno nestanu, odmah se kreće sa adekvatnom kineziterapijom. Kineziterapija mora biti ciljana, optimalna i dozirana sa postepenim opterećenjem, kako bi se ciljano jačali duboki stabilizatori kičmenog stuba.

Foto: ddl.rs

Ovakav plan i program traje mesec dana, nakon toga se preporučuje po jedan DTS tretman na mesečnom nivou, radi preventive.

8. Za kraj, šta je za Vas - dnevna doza lepog? 🙂

Kada gledamo sa strane kičmenog stuba onda je to da je “kičma stub života”, sa strane najčešće dijagnoze koja nju prati a to je diskus hernija, onda na nju možemo gledati kao na umetnost pecanja. Da bi se upecala i izvukla velika riba, treba puno potezanja i popuštanja udice. Ne sme se ni pretegnuti ni popustiti. Za to treba osećaj, treba puno znanja, iskustva, strpljivosti i nadmudrivanja. Isto je i sa tretiranjem hernije diska. To je nevidljiva umetnost, koja na kraju bude nagrađena osmehom i srećnim pacijentom, bez bola i bez operacije.