Francuskinje nikada ne razgovaraju o dijetama i nisu željne "instant rešenja" poput brojnih Amerikanki. One znaju kako da čuvaju liniju pomoću svakodnevnih rituala.
Javna je tajna da se Francuskinje ne goje, iako jedu hleb i testeninu, uživaju u vinu, imaju nekoliko obroka dnevno, a večeru smatraju senzualnim užitkom.
Čak i radnim danom francuski ručak traje najmanje sat i po vremena. Obrok se sastoji od više jela, pri čemu "entree" podrazumeva salatu od raznog povrća, nakon čega sledi "plat principal" koji se sastoji od mesa, ribe i priloga od ugljenih hidrata. Na redu su sirevi, pa dezert i na kraju kafa.
I pored svih tih jela one i dalje održavaju svoju liniju vitkom. Tajna je u jedenju sporim tempom, dugom žvakanju i uživanju u svakom zalogaju. Dakle, dok usledi glavno jelo, njihov će mozak već dobiti signal da je do pola sit – i to već od salate!
One uživaju u hrani, ali pritom dobro znaju da je umerenost tajna za održavanje vitke linije. Znaju da je predjelo samo predjelo i neće pokušati da se najedu od njega. Isto tako, kada se pred njih stavi tanjir s 10 vrsta sireva, većina će probati jedan ili dva. Dakle, itekako su svesne da je umerena količina hrane najvažnija stavka u održavanju vitkosti.
Budući da pauza za ručak traje najmanje sat i po vremena, one će ručati kod kuće, gde će ishrana naravno biti uravnoteženija nego u restoranima i sadrži manju količinu dodatnih masti, šećera i aditiva. Domaća kuhinja uvek je najbolji izbor kad želite pametno da utolite glad, jer se mozak već pri samom kuvanju raznim mirisima polako zasiti, a osim toga namirnice iz sopstvene kuhinje kvalitetnije su i s više osećaja napravljene, što pruža i veće zadovoljstvo.
Francuskinje smeju da jedu sve, pa i punomasne sireve i kolače u kojima će uživati, ali u razumnim, malim količinama, zato i nema razloga za odricanjem. Osim toga, punomasna hrana duže održava osećaj sitosti za razliku od dijetalnih namirnica koje mozgu brže šalju poruku gladi.