Sigurno se vodite nekim pogrešnim pravilom koji ste negde odavno "pokupili", a mi vam otkrivamo kako zapravo stoje stvari. Koža je naš najveći organ, a uprkos tome, često je zanemarujemo i uzimamo zdravo za gotovo.
Foto: Shutterstock
Dermatolog dr Sara Braun smatra da je razlog tome i što često verujemo u pogrešne stvari koje se tiču kože, zbog čega otkriva najučestalije mitove.
Koža predstavlja dinamičnu barijeru između unutrašnjih organa i spoljašnjeg sveta. Ćelije spoljašnjeg sloja kože, keratinociti, konstantno se dele kako bi obezbedile dovoljan broj ćelija koje se kreću kroz ovaj sloj kože.
Foto: Shutterstock
Koža sadrži dosta matičnih ćelija sposobnih da se dele i obnavljaju, što znači da se i koža sama obnavlja.
Količina vode koju unosite ne utiče direktno na kožu, kaže dermatolog dr Braun. Voda dospeva do kože kroz krv iz dermisa, unutrašnjeg sloja kože. Voda se gubi iz epidermisa, spoljašnjeg sloja kože, posebno u suvim uslovima.
Foto: Shutterstock
Voda je potrebna da bi koža bila hidrirana i ako biste bili ozbiljno dehidrirani, koža bi bila manje elastična. Kod zdrave osobe, unutrašnji organi – bubrezi, srce i krvni sudovi - kontrolišu količinu vode koja dospeva do kože.
Ne postoji tačno određena količina vode koju treba da pijete jer to zavisi od toga koliko tečnosti koristite i koliko je gubite.
Stres je krivac za brojne zdravstvene probleme, ali i za neke kožne probleme, dokazano je naučnim studijama. Na primer, kod alopecije, auto-imune bolesti gde imunitet počinje da napada folikule kose, zbog čega kosa opada, stres je krivac.
Foto: Shutterstock
Stres pogoršava i psorijazu, auto-imuno stanje zbog kojeg se stvaraju zadebljanja na koži, pa se ona peruta i javlja se zapaljenje. Ekcem je takođe jedan od kožnih problema kojima doprinosi stres.
Akne koje se javljaju u tinejdžerskom uzrastu zapravo mogu da ostanu na licu i u tridesetim i četrdesetim godinama. Javljaju se kao rezultat interakcije između hormonskih efekata žlezda na koži koje proizvode ulja, i imunog odgovora kože koja reaguje na zapušene pore i mikrobe na koži.
Foto: Shutterstock
Konzumiranje previše slatkiša i masti je nezdravo iz mnogo razloga, ali to nije uzrok akni, tvrdi dermatolog.
Ekcem je stanje zbog kojeg koža postaje suva, svrbi i javlja se crvenilo. Javlja se zbog kombinacije genetskih faktora i faktora okruženja, koji dovode do zapaljenja.
Foto: Shutterstock
Sapuni, deterdženti i praškovi za pranje mogu da iritiraju kožu i doprinesu sušenju kože jer uklanjanju ulja sa kože, tako da možda potencijalno pogoršavaju ekcem, ali ga ne uzrokuju.
Postoje i dobre i loše strane izlaganja sunčevoj svetlosti.
Foto: Shutterstock
Svetlost sunca je miks svetla različitih talasnih dužina, koji različito utiču na kožu. Na primer, koža koristi UVB zrake da bi proizvela vitamin D, koji je važan za zdravlje kostiju. Dermatolozi koriste specifične talasne dužine UVA i UVB zraka u strogo kontrolisanim dozama da smanje zapaljenje kože i leče neke kožne probleme.
Ali, kada je koža previše izložena UV zracima, to oštećuje DNK kože, dovodeći do nekontrolisanog rasta, što je osnova za razvoj raka.
Kao opšte pravilo, može se reći da je sunce dobro za kožu ako ste umereno izloženi, i uvek bi trebalo da izbegavate opekotine od sunca.
Osnovni principi zdrave kože su jednostavni – redovno je perite da uklonite prljavštinu, ali ne previše kako je ne biste dehidrirali.
Foto: Shutterstock
Ako vam je koža suva, namažite je hidratantnim losionom, a ukoliko nemate kožu sklonu aknama, najbolji su oni na bazi ulja. Ako vam je koža sklona aknama, onda je za vas bolja opcija losion na bazi vode, kaže dermatolog dr Braun.
Izbegavajte stres kada i koliko je to moguće, jedite zdravo i pijte vodu kada ste žedni. I na kraju, zaštitite kožu od sunca zaštitnom kremom i šeširom.