Imunolog Milošević: Trombovi i vakcine – šta morate da znate

Nekoliko zemalja Evrope suspendovalo je vakcinaciju iz spornog kontingenta kompanije AstraZeneka jer je prijavljeno više slučajeva onih koji su posle primljene vakcine dobili opasne trombove.

Foto: Shutterstock

Nadležne svetske institucije kažu da nema prostora za sumnju, a mi smo pitali dvoje srpskih stručnjaka ima li razloga za strah.

Vakcina nam je, osim mera prevencije, jedini spas protiv pandemije korone. Ipak, sve je više zemalja koje suspenduju AstraZeneku.

One iz predstrožnosti privremeno prekidaju vakcinisanje AstraZenekom, ali uglavnom samo jednom spornom turom iz te kompanije, nakon što su opasni krvni ugrušci kod vakcinisanih bili povezani sa AstraZenekom.

Ima li razloga za strah, pitali smo imunologa Eminu Milošević.

“Mi ne možemo da znamo precizno koji su rizici za krvne ugruške od vakcine jer jednostavno nije prebrojano koliko je bilo takvih događaja u odnosu na broj vakcinisanih. Pritom, koliko sam videla, AstraZeneka nije imala slučajeva s trombovima tokom kliničkih studija, pre nego što je vakcina puštena u masovnu vakcinaciju, u realan život”, kaže za portal Nova.rs imunolog Emina Milošević.

Ona ističe da je najvažnije da se vidi šta je tačno bilo, da se popišu medicinske činjenice.

“Ja pozdravljam to što su pauzirali davanje dok se sve to ne utvrdi. Tako se radi. To je jedan akt predostrožnosti, da se jednostavno vidi da li je nešto uzrokovano vakcinom ili ne, da li nastaviti s vakcinacijom ili ne.”

Naša sagovornica napominje da, naravno, treba utvrditi da li je sve to uzročno posledična veza ili je slučajnost.

“Mora da se vidi šta je normalno javljanje takvih događaja, da li su, recimo, neki od njih imali kovid ili ne jer se takva stanja s trombovima javljaju u kovidu. Pritom, u Britaniji je te vakcine najviše dato, a nije bilo takvih izveštaja. A oni nisu Severna Koreja, već jedna transparentna zemlja.”

Što se tiče drugih vakcina protiv korone, naša sagovornica kaže da nije bilo prijavljeno ništa o trombovima.

“Ipak, za neke vakcine imamo više podataka, za neke manje, kao što je slučaj sa kineskom vakcinom za čije kliničke studije nemamo nikakve posebne detalje. Takođe, pretpostavljam da je nešto alarmantno – rekli bi, mada jeste drugačije kada sve imate pobrojano, kao za recimo Fajzer…”

I kad se sve sagleda, šta reći onima koji bi da prime AstraZeneku?

“Treba da se ispitaju ti razlozi zbog kojih su se desile te tromboembolijske komplikacije kod ljudi koji su dobili AstraZenekinu vakcinu i tek tada će moći da se zna šta je zapravo razlog tome”, kaže Emina Milošević i podseća da vakcina nije svemoćna i da ne štiti od svih mogućih bolesti.

S druge strane, kardiolog major Ognjen Gudelj kaže da u svemu ovome ne smemo da zaboravimo važnost vakcinacije.

“Ovome nema kraja i ja bih zaista podržao bilo koju vakcinu jer to nam je jedini spas. Zato se treba vakcinisati. I treba primiti i AstraZeneku. Naime, naši lekari su toliko edukovani da će vam kad odete na vakcinaciju proceniti sve rizike. Lekar će znati šta i kako ako mu, recimo, kažete da imate oboljenje bubrega i on vam neće dati vakcinu koju po pravilu i ne sme da vam da… Dakle, naši lekari shodno rizicima i prethodnim bolestima u svakom trenutku znaju šta da kažu onima koji bi da se vakcinišu”, kaže dr Gudelj.

Što se tiče izveštaja o suspendovanju vakcinacije AstraZenekom u pojedinim zemljama, dr Gudelj kaže da je pitanje koliko su ti razlozi tačni.

“Nije bitno koju vakcinu primate, samo je primite, ali naravno uz preporuku lekara.”

Dr Gudelj kaže i da nije čuo za bilo kakva stručna saznanja o trombovima i vakcinama protiv korone.

“Ako je neko inače pod rizikom od tromboze, on će svakako dobijati terapiju za trombozu i to nema veze s vakcinom. Takođe, nema utemeljenih podataka o trombovima zbog vakcine, već sve liči na rekla-kazala. Uostalom, vakcina ne bi prošla sve stručne komisije koje je prošla – i američke i evropske agencije za lekove. Zato se ne teba deliti, već svako teba da primi vakcinu shodno svom zdravstvenom stanju, a ne da naginjemo ka jednoj ili drugoj vakcini”, zaključuje dr Gudelj.