Ne kaže se za džabe „U devet u krevet“, a danas to niko ne poštuje

Da su rođeni samo koju deceniju ranije, kao njihove majke i očevi, ili da su odrastali sedamdesetih, kao njihove bake i deke, današnjim klincima ne bi palo na pamet da pitaju „Zašto me teraš da u devet idem u krevet“, jer bi u to vreme već tonuli u san.

Foto: Jysk

Nisu svi bili srećni zbog toga, ali se reč roditelja nije dovodila u pitanje, iako se oni nisu pozivali na naučne studije, najnovija istraživanja i tabele sna po uzrastima.

Lako je bilo njima, reći će neko... Nakon 19.15, kad se emitovao jedini crtani film, nije bilo ničeg zanimljivog na televiziji, nije bilo računara, tableta i mobilnih telefona da deci odvlače pažnju. Roditelji su rano odlazili na posao, ali su se ranije i vraćali, uveče nisu odlazili u kafiće, bioskope i restorane, decu nisu vodili u tržne centre i igraonice.

Možda je njima bilo lako, možda nije, ali je izvesno bilo bolje za zdravlje i razvoj beba, sasvim male dece, školaraca, pa i tinejdžera. Oni danas spavaju daleko manje nego što treba, odlaze u krevet uz crtaće sa tableta, mobilni telefon ili sa daljinskim upravljačem od televizora u rukama. Umesto od 21 sat deca tonu u san tek oko ponoći, često se bude, vrpolje se i ustaju umornija nego što su lega.

Neispavana beba je kenjkava, plačljiva i razdražljiva, neispavani predškolac je neposlušan, sklon izlivima besa i agresije, neispavani školarac pati od nedostatka pažnje i koncentracije pa s poteškoćama izvršava svoje obaveze, a neispavani tinejdžer pokazuje sklonost ka problematičnom ponašanju.

Sve to, na sreću, kažu psiholozi, može da se predupredi uz doslednost i mnogo strpljenja roditelja koji, kad dete već oko drugog rođendana poželi da odloži odlazak u krevet, neće krenuti linijom manjeg otpora.

Foto: Jysk

Obično sve počinje bezazleno, traženjem još jednog poljupca, čaše vode, šolje mleka, izjavama „Gladan sam“, „Vruće mi je“, „Hladno mi je“, „Bojim se“ ili neutešnim plačem , a zatim prelazi u brojna buđenja usred noći. U ovom periodu odrastanja, malo dete se neprekidno „lomi“ između svojih želja i mogućnosti, bori se sa raznim frustracijama, potrebom da bude nezavisno i da samo odlučuje o tome šta će jesti, šta će raditi i kada će ići na spavanja.

E, ovo poslednje je nešto oko čega roditelji, ako žele da im dete ima normalan ritam spavanja makar do puberteta, kažu dečji psiholozi, ne bi smeli ni da pregovaraju ni da popuštaju.

Tokom druge godine života, ako to već nije savladalo ranije, dete treba da nauči da najkasnije u 20.30 mora da bude u krevetu, spremno za spavanje. Maženje, čitanje knjiga i pričanje bajki može da se oduži do 21 sat, a onda se gasi svetlo kako bi dete što pre utonulo u san. Da bi ovaj plan bio ostvariv, dete svoju sobu i svoj krevet treba da doživljava kao mirnu luku, mesto za odmor, opuštanje i lepe snove, gde ga ništa ne plaši, gde ga ne žuljaju ni dugmići pidžame, ni federi dušeka.

A kad smo već kod dušeka, on je od presudnog značaja za miran i okrepljujuć san, lepa jutra i uspešne dane, pa ga nikad ne treba kupovati bez promišljanja i definisanja detetovih potreba. Ako ne znate kakav tip dušeka želite, letnji, zimski, univerzalni, deblji ili tanji, od pene ili sa oprugama, konsultujte se sa stručnjakom za kulturu spavanja. On će razrešiti sve vaše dileme bilo da birate dušek za krevetac svog prvenčeta, bilo da vam treba dušek za predškolca, školarca ili buntovnog tinejdžera.

A kad nađete i kupite baš ono što je potrebno vašem detetu, možda više nećete morati da ga terate na spavanje jer će, zahvaljujući novom dušeku, samo želeti da u devet ide u krevet.