Nekoliko saveta kako poboljšati varenje hrane

Problemi sa varenjem hrane nisu neuobičajne pojava, naročito danas kada mnogi ne vode računa o namirnicama koje unose, niti o načinu njihovog pripremanja. 

Foto: pexels

Sigurno ste makar nekada osetili one neprijatne signale koje vam telo šalje, kao što su nadutost u stomaku, gorušica ili mučnina. Ukoliko se ovi simptomi javljaju često, najverovatnije je da imate problem sa varenjem i da je potrebno promeniti ishranu. 

Moderan način života i brzina kojom se živi prouzrokovali su potrebu za unošenjem veće količine “brze hrane”, s obzirom da obrok te vrste ne zahteva bilo kakav utrošak vremena. Međutim, s obzirom na negativne posledice ovakve ishrane, savetujemo vam da utrošite koliko god možete vremena sa ciljem pripremanja zdrave i kuvane hrane. 

U nastavku teksta možete pročitati nešto više o tome kako poboljšati varenje i zdravije se hraniti.

Izbalansirano zdravlje organizma

Za zdravlje našeg organizma je neophodna zaštita od loših bakterija, odnosno onih koje narušavaju zdravlje organizma. Sa druge strane, postoje mikroorganizmi sa pozitivnim dejstvom na funkcionisanje crevne flore i oni se najčešće već nalaze u našem telu. 

Međutim, može se desiti da ih nemamo dovoljno, pa je potreban dodatni unos probiotika radi poboljšavanja varenja. Naučna istraživanja potvrdila su da dnevni unos probiotika doprinosi boljem varenju, a jogurt je namirnica koja sadrži optimalnu količinu ovog elementa.

Probiotik ima višestruka pozitivna dejstva na funkcionisanje kompletne crevne flore. Naime, osim što podstiče varenje, doprinosi ubzravanju metabolizma i smanjuje nadutost. Pored toga, utiče na celokupno zdravlje našeg organizma, jer ostvaruje pozitivne efekte na rad srca, smanjuje alergije i šane za pojavom depresije. 

Višestruka uloga voća i povrća

Voće i povrće imaju višestruka pozitivna dejstva na rad našeg organizma i jačanje imuniteta, jer poseduju potrebne vitamine. Osim toga su i značajni za poboljšanje varenja, s obzirom na bogatstvo potrebnim vlaknima. 

Iako su jednako kao i mlečni proizvodi značajni za poboljšanje crevne flore, nije preporučljivo kombinovati ove sastojke u jednom obroku. Voće je najbolje jesti na prazan stomak i pre nekog većeg obroka u kombinaciji sa medom ili drugim voćem. 

Banane, jabuke i pomorandže su najbolje za varenje, dok se od povrća izdvajaju špargla, luk, sočivo, zelena salata, kupus, s obzirom da su prepuni biljnim vlaknima pogodnim za bolje varenje. 

Fermentisana i blago zaljućena hrana - mali trikovi za bolje varenje

Pored jogurta, probiotici se nalaze i u fermentisanoj hrani značajnoj za uništavanje štetnih bakterija, koje se nalaze u crevima. Nije prepourćljivo konzumirati je u velikm količinama, već postepeno navikavati organizam na ovaj način ishrane.  

Probiotici kao zdrave bakterije pozitivno utiču i na razgradnju šećera, čime se smanjuju šanse za gojaznošću. U fermentisanu ishranu spada povrće poput kiselog kupusa bogatog vitaminima A, B, C, E i K i mineralima uključujući mangan, selen, kalcijum, kalijum i magnezijum. 

Sa druge strane, kiseli krastavčići se mogu pronaći u svim marketima, te ih je lako nabaviti. Ukoliko se želite malo više potruditi, miso je odličan dalekoistični sepcijalitet pun antioksidanasa i proteina.

Foto: pexels

Umereno ljuta hrana takođe ima pozitivna dejstva, jer ubrzava metabolizam kroz lučenje želudačnih sokova i povećavanja dotoka krvi do želuca. Sličan efekat na podsticanje organizma i buđenje apetita ima i kisela hrana. 

Ujutru, neposredno nakon buđenja, a pre doručka i svih aktivnosti, popijte šolju mlake vode uz nekoliko kapi limuna. Jabukovo sirće veću ulogu pronalazi kao dodatak salatama i time takođe pomaže procesu varenja.

Pijte dovoljno vode u pravim intervalima

Pored zdravih obroka, voda ima višestruko pozitivna dejstva na rad organizma sa nemerljivom ulogom u tom pogledu. Preporučljivo je piti minimum dve litre vode na dnevnoj bazi i to ukoliko se ne bavite sportom. 

Takođe, voda pomaže organima za varenje da lakše svare hranu i da namirnice nesmetano prođu kroz creva. Pomaže i vlaknima iz namirnica da se aktiviraju i budu što efikasnije tokom procesa prerađivanja hrane. 

Iako je voda veoma zdrava po naše telo, ipak postoje određena pravila u odnosu na to kada je treba piti i u kojim količinama. Preporuka je ne unositi previše tečnosti pred obroke, te se u tom pogledu savetuje ispijanje vode najkasnije 30 minuta pre obroka.

Ispijanje vode nepsoredno pre i tokom samog obroka može uticati nepovoljno na brzinu metabolizma i stvarati nadutost. 

Žvakanje hrane i sportske aktivnosti

Sam proces varenja hrane započinje već u našim ustima, kada počinje da deluje pljuvačna kiselina koja ipak sama ne može samostalno razgraditi hranu, već je potrebno svaki zalogaj sažvakati minimum trideset puta. 

Što više žvaćemo hranu, to će ona biti mekša i lakša za varenje ostalim organima u nastavku procesa. Uz to, osećaćate se lagodnije i bez ikakvog pritiska u želucu.

Iako nemaju neposredne veze sa procesom varenja, sportske aktivnosti poput brže šetnje, vožnje bicikla ili trčanja, kada se puls podiže na 140 otkucaja u minutu, ubrzano troše šećere i masti iz krvi. Preporučuju se redovne aktivnosti od 30 do 60 minuta svakodnevno.

Na proces varenja hrane najviše utiče način ishrane i naša spremnost da se posvetimo zdravim obrocima punim potrebnih nutrijenata. Osim toga, druge zdrave navike poput sportskih aktivnosti i pravilnog razmaka između obroka takođe igraju veliku ulogu. Nadamo se da vam je ovaj tekst dao dovoljno korisnih saveta i spremio za početak vašeg zdravog života sa ustaljenim navikama u ishrani.