U četvrtak, 30. maja 2024. godine, u Delfi kafeu (knjižara Delfi SKC), biće održana promocija knjige Nedeljka Kovačića „Partizanski vestern Žike Mitrovića“. Na promociji Kovačićeve monografije, koja počinje u 18 časova, govoriće autor, kao i filmski kritičar Đorđe Bajić, filmski stvaralac i kritičar Saša Radojević i reditelj Gordan Matić. Jednosatni razgovor moderiraće filmski kritičar Zoran Janković.
Foto: promo
Nedeljko Kovačić je reditelj i scenarista, poznat je po filmu i seriji „Vera“, te gledanim i hvaljenim dokumentarno-igranim serijalima „Jovanka Broz i tajne službe“ i „Drug Marko”. Trenutno priprema dva nova igrana i jedan dokumentarni film. U svet filmske publicistike ušao je kako bi vratio vratio stari dug. „Sa Žikom Mitrovićem sam neposredno pred njegovu smrt snimio opsežan razgovor od kog je trebalo da nastane dokumentarac“, kaže Kovačić. „Sticajem okolnosti, film tad nije nastao, ali iz istraživanja i obimnog sakupljenog materijala nastala je ova monografija, delimično u okviru mojih doktorskih studija.“
Kovačić objašnjava svoje zanimanje za stvaralaštvo Žike Mitorvića: „Mitrović se kao reditelj formirao pre svega kao filmofil i ljubitelj stripa, a stvarao kao pripovedač klasičnog manira kojem je uvek posetilac bioskopa bio najvažniji kriterijum – što se videlo u kvalitetu i velikoj popularnosti njegovih filmova, tako da je njegov opus u neku ruku blizak svakom današnjem gledaocu koji je ljubitelj klasične kinematografije i stripa. Odrastao sam, kao i on, uz holivudske filmove i američke stripove, i iz nekog razloga sam uvek pokazivao sklonost ka istorijskim temama, naročito Drugom svetskom ratu – i takođe verujem u ideju kvalitetnog bioskopskog filma namenjenog gledaocu, što je danas relativizovana kategorija.“
Kovačić u monografiji „Partizanski vestern Žike Mitrovića“ otkriva jedno drugačije lice ovog stvaraoca u odnosu na poznati stereotip o jednom od najpoznatijih režimskih reditelja filmova o partizanima i revoluciji, kao i i jedina borba u koju je stvarno verovao – borba za publiku pred bioskopskim platnom. Živorad Žika Mitrović (1921-2005) počeo je karijeru kao stripski crtač i scenarista u periodu 1936-1941, tzv. „zlatnom dobu srpskog stripa“. Posle Drugog svetskog rata, Mitrović se bavio prvenstveno filmom, postavši jedan je od najpopularnijih i najplodnijih autora srpske i jugoslovenske kinematografije.
Mitrović je režirao klasike partizanskog filma („Ešalon doktora M“, „Kapetan Leši“, „Brat doktora Homera”, „Užička republika“, „Operacija Beograd“…), cenjene istorijske spektakle („Marš na Drinu“, „Timočka buna“, „Nevesinjska puška“, „Solunski atentatori“…), kao i prve srpska/jugoslovenka kriminalistička ostvarenja („Poslednji kolosek“, „Nož“, „Ubistvo na svirep i podmukao način i iz niskih pobuda“, „Protestni album“). Monografiju „Partizanski vestern Žike Mitrovića“ obajavio je Filmski centar Srbije, pod uredničkim vođstvom Miroljuba Stojanovića, a na promociji će biti dostupna po specijalnoj ceni.
Foto: promo
Na promociji „Partizanskog vesterna Žike Mitrovića“ govoriće Kovačić, kritčar Đorđe Bajić, filmski stvaralac i kritičar Saša Radojević i reditelj Gordan Matić, a razgovor će moderirati kritičar Zoran Janković. U sklopu svojevrsnog „zagrevaja“ za ovaj dugoočekivani događaj, intervjuisali smo Kovačića za sajt Mreže kinoprikazivača Srbije, a sa fokusom na njegovu knjigu koja je objavljena u izdanju Filmskog centra Srbije.
Otkud jedan reditelj u svetu publicistike? I zašto baš Žika Mitrović kao autor koji te je nadahnuo za pisanje?
Reč je pre svega o vraćanju starog duga. Sa Žikom Mitrovićem sam neposredno pred njegovu smrt snimio opsežan razgovor od kog je trebalo da nastane dokumentarac. Sticajem okolnosti, film tad nije nastao, ali iz istraživanja i obimnog sakupljenog materijala nastala je ova monografija, delimično u okviru mojih doktorskih studija.
Mitrović je danas delimično zaboravljen, što je šteta i nepravda koju tvoja knjiga nastoji da ispravi. Koji su glavni aduti ovog svestranog reditelja, šta bi istakao kao najvažnije i najprivlačnije za današnje gledaoce/čitaoce?
Mitrović se kao reditelj formirao pre svega kao filmofil i ljubitelj stripa, a stvarao kao pripovedač klasičnog manira kojem je uvek posetilac bioskopa bio najvažniji kriterijum – što se videlo u kvalitetu i velikoj popularnosti njegovih filmova, tako da je njegov opus u neku ruku blizak svakom današnjem gledaocu koji je ljubitelj klasične kinematografije i stripa.
Koliko je Mitrovićev opus uticao na tvoj filmski rukopis? Šta je to što imate zajedničko, i gde vam se poetike poklapaju?
Odrastao sam, kao i on, uz holivudske filmove i američke stripove, i iz nekog razloga sam uvek pokazivao sklonost ka istorijskim temama, naročito Drugom svetskom ratu – i takođe verujem u ideju kvalitetnog bioskopskog filma namenjenog gledaocu, što je danas relativizovana kategorija.
Izdvoj mi pet najboljih/najvažnijih Mitrovićevih režija koje svaki poklonik filma treba da pogleda, i kratko obrazloži izbor.
„Kapetan Leši“ (1960) – svakako, radi opšte kulture, a i generalne zabavnosti filma.
„Marš na Drinu“ (1964) – bez sumnje jedan od najboljih domaćih ratnih filmova svih vremena.
„Nož“ (1967) – ekonomičan, urbani B krimić utopljen u pop-kulturu 60-ih.
„Operacija Beograd“ (1968) – stripovski zabavan urbani ratni akcioni film.
„Brat doktora Homera“ (1968) – kao primer autentičnog domaćeg „špageti vesterna“.
Na čemu trenutno radiš, i kako napreduje dokumentarni film posvećen Žiki Mitroviću?
Uključen sam u nekoliko projekata u različitim fazama razvoja – a dokumentarac o Žiki je svakako jedan od njih, nadam se da će biti završen sad neposredno u periodu nakon knjige.
Razgovarao: Đorđe Bajić
Izvor: Mreža kinoprikazivača Srbije