Poslednjih godina se javlja tendencija da se sve zapadne stvari brzinom svetlosti šire svetom, pa i kod nas. Te novotarije tiču se mode, tehnike, načina ponašanja, ali se tiču i nekih stvari kao što je rođenje bebe.
Foto: Unsplash
Na ovoj temi ćemo se zadržati, pošto postoji veoma veliki broj običaja, kako kod nas, tako i šire, koji se tiču perioda pre rođenja i posle rođenja bebe. Ne možemo a da ne primetimo kako se naši običaji, koliko god se mi trudili da se uklopimo u zapadne trendove, ipak razlikuju.
Da ne dužimo, pokazaćemo na konkretnim primerima.
Potcrtavamo da se u novije vreme stvari menjaju i da se običaji kod nas sve više podudaraju sa onima koje gledamo sa ekrana interneta. Ipak, pojedinci još uvek, kada saznaju da su u drugom stanju, ovu vest kriju od okoline u kojoj žive.
Naravno, govori se užoj porodici, ali se ta informacija od šire familije, komšiluka i poznanika određeno vreme prećutkuje.
To određeno vreme je otprilike do 3-4 meseca, odnosno, dok stomak ne počne već da se primećuje. Budući da su to veoma srećni događaji, pravo je pitanje zašto se ova informacija prikriva, naročito ako je trudnoća željena?
Odgovor leži u reči “sujeverje”, kome su sklone bake, ali, nećete verovati, nekada i mlađi ljudi. Naime, oni misle da će neko da urekne trudnicu, to jest da će joj poslati neke negativne misli i da će zato sa trudnoćom nešto krenuti po zlu.
To po zlu je najčešće spontani pobačaj, koji se događa u prvim mesecima trudnoće kod nekih trudnica. Zato mnogi izbegavaju da govore okolini o začetku bebe, budući da se može dogoditi spontani prestanak drugog stanja tokom prvih meseci od začetka.
A kad niste rekli, ne morate ni da objašnjavate naknadno šta se dogodilo. Tako da, u neku ruku ovo ima smisla, pošto tema pobačaja i te kako ume biti bolna za majku.
Trudnoća se u svetu obelodanjuje mnogo veselije i mnogo opuštenije nego kod nas. Barem takvi snimci i fotografije nam stižu putem interneta. Iako se i kod nas u novije vreme praktikuje, na zapadu se odavno rade prenatalni testovi.
Oni, osim ranog utvrđivanja pola bebe, ukazuju i na eventualna oboljenja bebe, odnosno, prisutne rizike koji su mogući posle rođenja.
Kada se potvrdi da je sve u redu, onda na scenu stupa deljenje radosnih vesti, ne samo sa članovima uže i šire porodice, već i sa onima koji to nisu. Uglavnom su to pratioci na društvenim mrežama.
Najčešće se razbijaju baloni, poput pinjate, gde se otkriva pol bebe ili se otvara kutija sa odgovarajućom bojom helijumom napunjenih balončića, plava za muško, roze za žensko dete.
Neretko se slikaju i apotekarski testovi za rano otkrivanje trudnoće, kao i ultrazvuk. Ne možemo reći da ova „moda” ne dolazi rapidno i kod nas, ali mislimo da je u zapadnom svetu zastupljenija. Nema sujeverja i nema skrivanja..
Ako nas pitate, balans je prava stvar. Možda ne treba ni preterano paranoisati, ali svako ne treba kačiti ni sliku svoje materice na društvene mreže. Neukusno je. Često internet nije bezbedno mesto za stavljanje ličnih stvari na tacni.
Foto: Unsplash
Još jedan od običaja koji se u poslednje vreme praktikuje i kod nas, poznat je kao "baby shower". Ova proslava održava se neposredno pre rođenja bebe, odnosno, pre porođaja. Proslava je u čast mame, ali pre svega u čast novorođenčeta. Zato sve treba da bude u bojama pola bebe. Popularno je i da sve bude u plavoj/roze boji, a i da ime bude istaknuto na svim detaljima dekoracije žurke.
Ova proslava zamišljena je kao tipično ženska. Prisutne su rođake i prijateljice mamine, koje joj spremaju adekvatne poklone. Ti pokloni treba da su potrepštine za bebu, a može se naći i pokoji za mamu.
To su najčešće lutkice raznih vrsta, odela, ćebad, pelene, peškiri, čak i nakit za novodolazeće malo biće. Nakit je uvek dobar poklon i za mamu, ali budući da idu uz drugo stanje i strije, kao i još neke manjkavosti kože, nije zgoreg i neka kozmetika za trudnicu.
Sve u svemu, zabava treba da bude umerena, void se računa o budžetu, a ipak dovoljno vesela da mama posle nje ostane u pregledanju divnih poklona za svoju nerođenu bebu.
Moderne mame uveliko prave "baby shower-e". Ipak, ako pitate svekrve ili svoje mame, one će vam reći da čak i kupovina odelca za bebu donosi veliku nesreću. Vraćamo se na čuveno sujeverje!
Ne samo odelce, pojedine mame u našem kraju ne kupuju ili barem ne unose u kuću ni krevetac za bebu. Ne kupuju odelca, ni pelene, kao ni kolica. Čeka se trenutak kada se majka javi iz porodilišta, odnosno, kada se sazna da je sa bebom i majkom sve u redu.
Tada se kreće u besomučne kupovine ili u donošenje i montiranje onoga što je iz prodavnice naručeno. Zapravo, ne smatra se baksuznim da stvarčice stoje u kući nekom majčinog rođaka, ali se smatra baksuznim da stvari stoje u trudničinoj kući. Loša sreća, kažu. Isto je do nedavno bilo i za ime.
Danas ime uglavnom biraju mama i tata, a nekada se za ime pitao kum, i to tek kada se beba rodi, nikako pre. Mi smo narod koji se jako plaši baksuza. Moderno vreme donosi relaksaciju od ovakvih stvari i pojava.
Zato, kada se kod nas rodi beba i kada se ispostavi da je sa njom i majkom sve u redu, onda se slavi tokom dana i noći. Prvo se cepa košulja ocu i pije se do duboko u noć. Vreme od kada majka i beba stignu kući, pa narednih 40 dana označeno je kao babine ili babinje.
Pominje se i u Vukovim zapisima da se babama nazivaju zle sile oličene u starijim ženama – vešticama, koje mogu naneti zlo bebi i majci. Moderna medicina kaže da babine imaju smisla jer otprilike toliko treba majci da se njeno telo i njena psiha koliko-toliko vrate u normalu posle porođaja.
Da ne bude i otac potpuno isključen iz svega, takođe je važno da on i mama postanu kompatibilni u gajenju deteta. Važno je da se i otac prilagodi novonastaloj situaciji, ako ne u čuvanju bebe, onda u pranju i peglanju bebinih stvari.
Posle babinja, dozvoljene su posete. Ujedno je beba stekla i dovoljan imunitet da prihvati i bakterije iz spoljnjeg sveta. Najbliža rodbina, a to su mamini roditelji, dolazi sa posebnim poklonima.
Jedan je poznat kao povojnica i pravi se od vune. On treba da se zaveže za krevetac i da štiti dete od zlih sila. Simbolizuje gustu kosu kod devojčice i gustu bradu kod dečaka.
Pored toga, donosi se pile sa glavom, da dete ne srlja kroz život kao bez glave. Donosi se i pogača, koju lome neudati i mladi u kući, a prvo polomljeno parče se stavlja bebi u krevetac. Majci se malo mleka nalije u nedra, kako joj mleko ne bi presušilo. Pita od sira se donosi da dete ne bi bilo mrljavo na hranu.
I novčani poklon se podrazumeva. Nekada dukat, a danas novac, koji se stavlja u krevetac, iako je nehigijenski. To treba da predstavlja buduće bogatstvo deteta. Detetu se stavlja crven končić na ruku radi uroka. Sve u svemu, neparan broj poklona treba doneti bebi. Veruje se da je tako pravilno. Paran se broj nosi za umrle.
Ne poštuje se danas ovaj običaj kada je u pitanju najbliža familija. Oni dolaze odmah po rođenju bebe. Možda se i sa nekima od takozvanih magijskih radnji prestalo. Ostali su svakako pokloni koji se daju novorođenčetu, a značenja se postepeno gube iz vida.
Ovakvi običaji, kao kod nas, nisu baš zastupljeni u svetu. Barem ne u modernom svetu. Kažu da se u Indiji majci i bebi zabranjuje i 60 dana posle porođaja da izlaze, u strahu od infekcije. A i kupanje sapunom se izbegava, zbog štetnih materija. Samo voda i biljke u kupki su dopuštene.
U Kini su sirova hrana i hladna pića majci zabranjena prvih mesec dana, zbog zdravlja organizma. Francuskinje idu na fizikalnu terapiju kako bi se njihova karlica vratila u prvobitni položaj. U Finskoj žene dobijaju kutiju sa 56 predmeta za bebu. Kutija je dovoljno velika da i beba može u nju stati u prvim danima. Lepa pažnja od bolnice.
Da li ima magijskih radnji? Za zapadne zemlje nam nije poznato, a u manje razvijenim sredinama je sigurno da postoje razni totemi koji štite, kako novorođenče, tako i majku.
Važna je pažnja i ljubav koja se poklanja majci i detetu. Pokloni su u redu, međutim, pojava postporođajne depresije nije nešto što treba zanemariti. Zato, jako je važno brinuti o svojim najmilijima u psihičkom i fizičkom smislu.
Običaji kao takvi umeju da nas razvesele. Njima se tradicija čuva od zaborava. Ipak, i preterano praćenje običaja može odvesti u pogrešnu stranu. Nije bitna forma, bitna je suština. A ona se sastoji u negovanju najmilijih. Samo tako se može očekivati kompletna sreća, ma na kom kraju sveta da se nalazimo.