Udo Kir dobitnik prestižnog priznanja „Beogradski Pobednik“ na 51. FEST-u

Legendarni nemački i holivudski glumac Udo Kir došao je na 51. FEST da primi počasnog Beogradskog pobednika za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, koji će mu biti uručen danas u 17 u mts Dvorani. Nakon toga biće održana premijera njegovog filma "Moj komšija Adolf", deo selekcije FEST specijal.

Foto: Cebef

"Svaka nagrada je čast, bez obzira na ime koje nosi. Čuvam ih u kupatilu, pa kad mi dođu gosti kažu, jao, nismo znali da si toliko slavan, na šta ja odglumim lažnu skromnost", kazao je izuzetno duhovit i raspoložen za priču Udo Kir.

Nekoliko puta je naglasio da želi da se ponovo vidi sa Oliverom Katarinom, sa kojom je pre 50 godina snimio svoj prvi film, "Znak đavola".

"Ona je bila veštica, a ja lovac na veštice, ali sam se zaljubio u nju, zbog čega su me meštani ubili. Želim da je opet vidim dok sam tu. Znam da je prošlo mnogo godina i da više ne izgleda isto, ali i ja sam se promenio", izjavio je Kir.

Čitava njegova karijera bila je niz srećnih slučajnosti. Nije studirao glumu, ali nikada nije bio bez posla.

"Imam iza sebe preko 250 filmova i serija. Uvek kažem da je preko 100 njih loše, 50 možete da svarite uz neko dobro vino, a 50 je dobrih. Mislim da je to solidan odnos".

Počeci karijere bili su vezani za Rajnera Vernera Fasbindera. Upoznali su se još kao tinejdžeri u jednom radničkom baru u Kelnu, ali tek na studijama u Londonu, kada je pročitao tekst o Fasbinderu, Udo je shvatio ko je on. Ubrzo je i sam postao deo Fasbinderove filmske familije.

"Mislim da je u toj generaciji filmskih autora on najbolje pokazao kako je zaista izgledala posleratna Nemačka", ocenio je Kir.

Foto: Cebef

Opisao je i svoje slučajne ali sudbonosne susrete sa Larsom fon Trirom i Gasom van Santom na filmskim festivalima. Zahvaljujući Van Santu počeo je da radi u Americi, gde živi već 30 godina.

"Ja sam srećan čovek. Nikad nisam hteo da budem glumac, nisam studirao glumu, učio sam samo kroz rad sa divnim kolegama. A sada sam u Nemačkoj profesor teorije glume! Talenat je nešto što ne možeš da naučiš", tvrdi on.

Igrao je uglavnom negativce, vampire, drakule, đavole, zlikovce.

"Volim da igram đavola, jer đavo je samo anđeo kome je dosadilo da bude dobar".

Adolfa Hitlera tumačio je pet-šest puta, ali samo u komedijama. Jedna od njih je i "Moj komšija Adolf" izraelskog reditelja Leona Pridovskog.

"Za Hitlera ne postoji nikakva priprema. Dovoljni su ti brkovi i ispružena ruka. Nema tu nikakve psihološke studije lika. On je bio monstrum i najgori Nemac koji je ikada hodao zemljom".

Foto: Cebef

Reprizne projekcije filma "Moj komšija Adolf" su 1. marta u Sali 1 mts Dvorane u 10 i u Sali 5 Sinepleks Galerije Beograd u 22 sata.

Restaurisana verzija filma "Znak đavola" 2. marta u 18.30 u Sali "Makavejev" Jugoslovenske kinoteke u okviru selekcije FEST klasik.