Zašto je važno reciklirati?

Tema ekologije je vrlo aktuelna. Zagađenje vode, zemlje, vazduha, stvaranje otpada su teme kojima se danas ne bave samo ekolozi, već države, kompanije, udruženja, građani - celokupno društvo. U procesu zaštite životne sredine vrlo važnu ulogu igra i reciklaža. Zašto je važno reciklirati?

Foto: V. Veličković

Evo nekoliko zanimljivih činjenica koje vas mogu inspirisati da iskorišćenu ambalažu, konkretno aluminijumsku limenku, odložite na pravo mesto i date svoj doprinos reciklaži i očuvanju životne sredine:

• aluminijumska limenka može da se reciklira neograničen broj puta sa minimalnim gubicima, mi osiguravamo u Srbiji da ti gubici budu manji od 5%, što ne postižu drugi materijali za pakovanja.

• potrebno je samo 60 dana da se iskorišćena limenka vrati na police supermarketa

• ukoliko iskorišćena limenka završi u prirodi biće joj potrebno više od 500 godina da se razloži

• za pravljenje nove limenke koristi se čak 95% manje energije nego za pravljenje iste količine aluminijuma iz početka

• u Evropi se danas reciklira 73% limenki, a moguće je reciklirati sve limenke, dakle 100%.

Imajući u vidu sve ovo, Recan fondacija zajedno sa svojim partnerima, kompanijom Ball Packaging i projektom „Svaka limenka se računa“, ove kao i prethodnih 18 godina aktivno radi na promociji reciklaže i edukaciji, pre svega mladih ljudi, o ovom pitanju. U navedenom periodu sakupljeno je 8 miliona limenki što je 100 tona aluminijuma.

„U ovoj godini podržali smo više od 30 manifestacija i festivala – muzičkih, kulturnih, sportskih i gastro – na kojima smo organizovali reciklažne akcije, u saradnji sa partnerima, kako bi smo ideju o reciklaži i njenim mogućnostima približili što većem broju ljudi. Naše akcije imaju edukativan karakter, a ujedno su i vrlo praktične – prisutni, publika, prolaznici imaju mogućnost da se uključe u proces reciklaže i da iskorišćene limenke odlože na pravo mesto. Danas se u Evropi reciklira 73% proizvedenih limenki, a taj procenat bi mogao da dosegne 100%, zato je važno da ne stvaramo otpad već da iskorišćenu ambalažu koristimo kao resurs“, izjavio je Nemanja Marjanović ispred Recan fondacije i dodao da je reciklaža ne samo moguća, već i neophodna kako bismo sačuvali planetu za buduće generacije.

Foto: Marina Bugarčić

Na pitanje šta možemo kao pojedinci da uradimo kako bismo smanjili otpad iz Recan fondacije su odgovorili „Potrebno je da limenku odložite na pravo mesto, kada su građani u prilici, kako bi se pravilno selekcijom našla u ciklusu reciklaže, a zatim ponovo na policama prodavnica“..“

Recan fondacija od 2005. godine, uz podršku Ball Packaging-a, kompanije koja se bavi proizvodnjom aluminijumskih limenki, aktivno radi na promovisanju reciklaže u cilju zaštite životne sredine trudeći se da približi ovu ideju potrošačima, a pre svega mladim ljudima. O sprovedenim aktivnostima i konkretnim rezultatima za ovu godinu iz Ball-a su rekli:  „Kompanija Ball Packaging, zajedno sa partnerima, godinama unazad organizuje reciklažne akcije na  najposećenijim manifestacijama u Srbiji i regionu. Na ovogodišnjem izdanju EXIT festivala, zahvaljujući naprednom IT rešenju sakupljeno je više od 11.000 iskorišćenih limenki. Bili smo prisutni i na Limenka teatar fest-u, koji predstavlja neobičan spoj ekologije i pozorišta i koji na praktičan način uči najmlađe o mogućnostima i značaju reciklaže. Ove godine smo tokom 4 dana trajanja manifestacije sakupili neverovatnih 38.000 limenki, a tokom prethodnih godina prikupljeno je više od 600.000 limenki, koje su ušle u proces reciklaže. Osim toga podržali smo i neke sportske manifestacije poput Serbia business run-a koji je bio plastic free dogadjaj gde smo podelili i reciklirali  26.000 limenki vode, , tu je i Beogradski maraton, kao i gastro festivali u našoj  prestonici i mnogi drugi događaji“, izjavila je Jelena Petljanski , regionalni menadžer za održivost i javne poslove Ball Packaging Evrope i dodala: „kompanija Ball Packaging osim što radi na promociji reciklaže ujedno u svom poslovanju primenjuje principe cirkularnosti i održivosti kao osnovne postulate rada.“

Foto: Marina Bugarčić

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni preporuke Evropske unije, a to je da se reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bismo dostigli zacrtane količine potrebno je odabrati najbolji način prikupljanja otpada. Najnovija istraživanja pokazuju da je Depozitni sistem za povrat ambalaže za sve materijale, staklo, plastiku, aluminijum i višeslojnu kartonsku ambalažu (Deposit Return Sistem – DRS), među građanima poznat kao kaucioni gde potrošači dobijaju nazad oko 5 dinara po ambalaži, najefikasniji i da ga treba kombinovati sa ostalim metodama poput EPR (extended producer responsibility – EPR) .

U Srbiji je u toku rad na novom zakonu koji će definisati upravljanje ambalažnim otpadom.