Ženski magazini – od riznice stereotipa do štiva za osnaživanje žena

Ženski magazini su danas kutak koji sa ženama deli savete, recepte i smernice kako da lepše, modernije, zdravije i lagodnije žive, pružajući im na taj način neki vid podrške prilikom balansiranja između privatnog i poslovnog života.

Foto: Pexels

Na koje su sve načine, u kojim sferama života i u kojim istorijskim periodima, ovi časopisi osnaživali višestruke uloge žene, saznaćete u nastavku teksta.

Kakvi su bili prvi časopisi u Srbiji, a kakvi su danas?

Štampana izdanja su danas u većini slučajeva zamenjena malim, pametnim telefonima pomoću kojih se do potrebnih informacija dolazi u samo par klikova. Online časopisi nas fizički ne opterećuju, a pružaju nam mogućnost da istražujemo više izvora u isto vreme.

Ženskih stranica ima na pretek, a većina je napravila i kategorije koje objedinjuju teme koje najčešće zainteresuju žensku populaciju: saveti za negu, ljubav, zdrav način života, recepte i modne trendove.

Ton ovakvih časopisa, kao što je To Sam Ja ženski online portal, uglavnom je blag, nenametljiv i pokušava da praktičnim savetima bude verni ženski saveznik. 

Cilj ovakvih magazina je da olakša svakodnevno funkcionisanje žene, bilo da je ona opterećena obavezama u domaćinstvu, na poslu, prilikom putovanja ili od svega pomalo.

Tako je u online svetu, međutim, kakvi su bili prvi ženski magazini kada su ,,kanali’’ za deljenje sadržaja bili ograničeni na papir i štampu?

Časopis za domaćice, za borkinje, za lepšu polovinu

Prve srpske časopise za žene, a jedan od njih je ,,Domaćica’’ iz 1879. godine, uređivali su muškarci, koji su o ženama govorili kao o domaćicama koje treba da neguju kult ženstvenosti. 

U skladu sa strujanjima tog doba, ovaj prosvetiteljski časopis je negovao ženske vrednosti toga vremena – žensku čast, privrženost porodici i ljubav prema domovini, da bi se kasnije te vrednosti toliko čvrsto ukalupile u stereotipe.

Nekoliko godina kasnije magazinsku scenu prodrmaće nove ideje - glas emancipacije.

Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi

Od 1886. do 1914. godine u Novom Sadu izlazi časopis za žene ,,Ženski svetˮ , koji izveštava o radu ženskih zadruga po Austrougarskoj. One su se borile za opšte pravo glasa, koji je bio najjači kod radnica jer one, kao i muškarci, privređuju u državi i ne smatraju da su izopštene iz celine naroda.

Revolucionarni zaokret učinila je ženska urednica magazina ,,Žena’’, Milica Jaša Tomić, koja je glasno i odlučno progovorala za emancipaciju žena, pod sloganom „Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi”.

Časopis ,,Žena’’ nije bio potpuno feministički, budući da je i dalje promovisao tradicionalne uloge majke, supruge, kćerke i Srpkinje. Međutim, pridavala se značajna pažnja obrazovanju. 

Ovaj časopis je igrao ključnu ulogu u emancipaciji i obrazovanju žena u Srbiji, jer se bavio ozbiljnim temama kao što su uzroci pobačaja i odbijanje žena da rađaju.

1890. godine u Pančevu i Velikoj Kikindi izlazi časopis ,,Posestrima’’. U tom časopisu žene su mogle da pišu o svojim problemima.

Foto: Pexels

Afirmacija žena u periodu između dva rata

Između dva svetska rata, žene su započele izdavanje svojih nezavisnih feminističkih publikacija i postale su saradnice u drugim časopisima. 

Publikacije toga vremena su promovisale ženstvenost i emancipaciju, ali ne nužno pravu rodnu ravnopravnost, već su se više fokusirale na afirmaciju žena.

,,Žena danas" je jugoslovenski ženski časopis koji je izlazio od 1936. do 1981. godine. Trebalo je da bude glas feminističkog pokreta s ciljem promovisanja emancipacije žena, kao i propagiranja antifašizma, pacifizma i komunizma. 

Takođe je promovisao revoluciju, radnički pokret, jednakost polova i pravo žena da se uključe u ratne napore. Budući da je ženski pokret u to vreme bio relativno pasivan, časopis je preuzeo zadatak da obaveštava žene o svim svetskim događajima.

Žene su u tom časopisu dobile priliku da pričaju o sebi, životu, porodici, kakva su im iskustva i kakva su im mišljenja i odgovori na pitanja koja se postavljaju i danas, a tiču se udaje i dece.

Časopis je bio zabranjen. Međutim, nastavio je da izlazi 1943. godine kao organ Antifašističkog fronta žena Jugoslavije. 

Negovanje ,,kulture ženstvenosti’’ i ciklično kretanje imperativa za ženu

Nakon rata, sredinom 20. veka, promoviše se ,,kultura ženstvenosti’’. Žena nakon rata, patnji i odricanja, postaje umorna, te joj tadašnji časopisi nameću imperative koji se ni danas nisu mnogo pormenili: biti lepa, dopasti se, voditi računa o kući, deci i domaćinstvu i slično.

Posleratni ženski magazini, kao što su ,,Praktična žena," ,,Bazar" i ,,Nada" zadržavali su svoj konzervativni i patrijarhalni karakter, promovisala se kultura ženstvenosti koja nije ženu izvlačila iz njenih tradicionalnih okvira, ali opet se osetila doza feminizma koji je imao potrebu da je tih okvira oslobodi.

Kroz ovaj kratak osvrt na istoriju magazinskog štiva namenjenog ženama, primećujemo da su časopisi delovali u dva smera: koliko god da su žene u nekim okvirima graničavali, toliko su im i davali krila da same sebe oslobode od stereotipa u kojima se nisu prepoznale.