10 kultnih srpskih filmova koje je režirao Zdravko Šotra

Prosto je neverovatno pogledati dobar film iz domaće kinematografije, a da uz njega ne ide ime Zdravko Šotra, stoga vam ovog puta donosimo listu 10 čuvenih domaćih filmova u režiji ovog kultnog reditelja.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели 🇷🇸Београдски Bремеплов🇷🇸 (@beogradski_vremeplov_011)

Zdravko Šotra je rođen u Kozicama 13. februara 1933. godine. Diplomirao je režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Zaposlen je na televiiziji Beograd, gde je radio popularnu emisiju Obraz uz Obraz sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem.

Potpisao je i serije Ranjeni orao, Greh njene majke, Nepobedivo srce, Više od igre, Gde cveta limun žut, Santa Maria della Salute.

Režirao je mnogo filmova, a mi za vas izdvajamo deset koje morate pogledati (ukoliko do sada niste)!

10. Ranjeni orao

Opis: Film Ranjeni orao delo je čuvene spisateljice Mir Jam (Milica Jakovljević). Mnogi njeni romani su ekranizovani, a tri potpisuje čuveni Zdravko Šotra (Ranjeni orao, Greh njene majke, Nepobedivo srce). Ranjeni orao prikazuje život glavne junakinje Anđelke Bojanić.

Njena razočarenja, potragu za ljubalju, zatim susret sa konzervativnim shvatanjima, nipodaštavanju žena. Udaja, razvod, selida, porvatak prošlosti na velika vrata, a zatim i upoznavnje prave ljubavi, koja je na neki način zabranjena, prepliću se u ovoj melodrami.

Ujedno su opisani životi nekoliko porodica, mala varošica Trebinje i njeni znatiželjni žitelji.

9. Šesta brzina

Opis: Šetnja Olivera Dragojevića sa gitarom preko ramena i njegov čarobni glas uvodili su gledaoce u dogodovštine majstora Živote, njegovih prijatelja, neprijatelja, mušterija. Komedija Šesta brzina snimana je paralelno sa serijom Priče iz radionice.

Govori o automehaničaru Životi, koji u poslu daje sve od sebe. Ipak na svojoj koži oseća da se dobro ne vraća uvek dobrim. Iako pokušava da ispred svoje ljudskosti, na prvo mesto stavi poslovnost to mu ne polazi za rukom.

8. Više od igre

Opis: Komedija Više od igre, Zdravka Šotre, odvija se u izmišljenoj varošici Gradina, u periodu od 1931. do 1941. godine.

Govori o životima i problemima naizgled malih običnih ljudi. Krize, preporod, sudar sa fašizmom, ljubav dvoje mladih teme su filma. Ipak tu je i prikazana i ljubav ljudi prema fudbalu, te veliko rivalstvo između Građanskog i Radničkog.

7. Boj na Kosovu

Opis: Film Boj na Kosovu je ekranizacija čuvene bitke između srpske i turske vojske na Gazimestanu (1389), prikazana je u godini jubileja – obeležavanje 600 godina od bitke.

Sva nedaća srpskog naroda, odbijanje kneza Lazara Hrebeljanovića da se pokori sultanu Muratu, mit o izdaji Vuka Brankovića, junaštvo Miloša Obića prikazao je u fimu Boj na Kosovu – boju koji je završen bez pobednika, ali nakon kojeg je srpska država pala u ropstvo.

6. Šešir profesora Koste Vujića

Opis: Šešir profesora Koste Vujića još jedno je delo Milovana Vitezovića koje je Zdravko Šotra režirao. Govori o profesoru nemačkog jezika Prve muške gimnazije i njegovoj poslednjoj generaciji đaka, od kojih su mnogi kasnije postali slavni u različitim sferama života.

Čuvena je rečenica Koste Vujića u kojoj kaže: Nešto mi govori da će se u budućnosti o meni znati samo po tome što sam bio profesor sjajnih budućih imena. Komedija upravo govori o njima, tada samo naizgled, običnim maturantima i njihovim odnosom sa profesorom.

Njegovi đaci su bili: Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Ljubomir Stojanović, Pera Todorović, Pavle Popović i Milorad Mitrović.

5. Ivkova slava

Opis: Posle Zone Zamfirove, Šotra je ekranizovao još jednu Sremčevu priču iz Niša, takođe s kraja 19. veka. U pitanju je film Ivkova slava. Centralna figura jeste jorgandžija Ivko Mijalković koji samo želi da proslavi krsnu slavu Đurđevdan.

Zaplet nastaje kada mu u goste, posle uglednih i običnih ljudi, dođu najbolji prijatelji. Oni od slave prave totalni cirkus i tri dana ne izbijaju domaćinu iz kuće, a sve to izaziva veliku pažnju kod žitelja Niša…

4. Gospođa Ministarka

Opis: Prvi put delo Branislava Nušića izvedeno je u pozorištu 1929, a u ulozi gospođe ministarke našla se čuvena glumica Žanka Stokić. Kada su filmovi u pitanju, Šotra je režirao dva: Gospođu Ministarku iz 1966. i 1989. godine.

Glumile su mnoge popularnu Živku, ali je upečatljiva ostala uloga koju je maestralno odigrala Milena Dravić. Komedija Branislava Nušića govori o životu žene koji preko noći iz srednje odlazi u višu klasu i u potpunosti se menja. O koristoljubivoj rodbini, zavidnim poznanicima, ali i o istinosti izreke ko visoko leti, nisko pada.

3. Santa Maria della Salute

Opis: Santa Maria della Salute – crkva u Veneciji, pesma Laze Kostića ili samo film po scenariju i u režiji Zdravka Šotre. Film prikazuje život čuvenog pesnika Laze Kostića i njegovu jedinu veliku ljubav Lenku Dunđerski.

Pomalo čudni pesnik u 50. godini svog života zaljubljuje se u 21-godišnju Lenku, ćerku njegovog prijatelja Lazara Dunđerskog. Svestan da je ta ljubav nemoguća i neprihvaćena od okoline, Kostić se ženi Julkom Palanački.

Skrhana bolom, Lenka umire na svoj 25. rođendan. Film prate stihovi ljubavne pesme Santa Maria della Salute. Film je sniman na više od 150 lokacija u Veneciji, Beogradu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Cetinju, Baru, Kotoru, Somboru, Vršcu.

2. Zona Zamfirova

Stevan Sremac opisao je ljubav dvoje mladih iz različitih društvenih slojeva. Oni su srpski Romeo i Julija, ali sa srećnim krajem.

Ambijent je smešten u Nišu (kraj 19. veka). Film Zona Zamfirova prikazuje život čaršije, običnih znatiželjnih ljudi, ljudi iz višeg staleža i u centru dvoje mladih koji su se uprkos svim zabranama zavoleli.

Uz sva nedaća što dolaze iz različitih staleža tu su i rodbina (tetke i strinke) da dodatno zakuvaju situaciju. Zona Zamfirova je, sa 1.082.052 gledaoca u srpskim bioskopima, najgledaniji srpski film do sada.

1. Lajanje na Zvezde

Opis: Komedija Lajanje na zvezde je rađena po istoimenoj komediji Milorada Vitezovića. Govori o stasavanju jedne generacije mladih u provinciji u šezdesetim godina prošlog veka. Junaci priče su profesori i đaci sa svim svojim problemima, vrlinama i manama poznatim svima nama.

Čuveno IV/2 koje ima sve u svojim redovima od Filozofa, Malera, boksera, štrebera, ulizica. Mnogi kažu da im gledanje filma Lajanje na zvezde nikada ne dosadi. Specifičan je još po tome što nema nijednu psovku (što inače prati većinu filmova domaće kinematografije).

Citati iz ove komedije i dalje se prepričavaju, a čini se da je mnogima najdraži onaj s kraja filma: Kako Tanjug javlja – ja te volim.