Arčibald Rajs - najveći Srbin među Švajcarcima

Arčibald Rajs – najveći Srbin među Švajcarcima

Na današnji dan pre 145. godina rođen je Arčibald Rajs, svestrani naučnik, humanista i iskreni zaljubljenik u Srbiju, njene ljude i prirodu, ali i oštri kritičar osobina njenih vladara i samog naroda.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Zapisi u vremenu ⌛ (@zapisi_u_vremenu) on

Malo je ljudi u istoriji Srbije koji nisu pripadnici srpskog naroda, ali su svoj život, znanje, vrhunsko obrazovanje, ali i svoje srce bukvalno zaveštali našoj zemlji.

Životni put Rudolfa Arčibalda Rajsa počinje 8. jula 1875. godine, u mestu Hehcberg u nemačkoj pokrajini Bajden. Baš tu je Rajs rođen kao osmo od desetoro dece veleposednika Ferdinanda Rajsa i Pauline Zabine Ane Gabrijele.

Hroničari kažu da je Rajs vrlo rano napustio svoju porodicu (protestanata sa juga Nemačke), a kasnije je prekinuo i svaki kontakt s njom.

Zna se i da je Rajs kao dečak doživeo brojne porodične neprijatnosti i nemire, da mu je otac bio suviše strog, sitničav i štedljiv…

Posle nesrećnog detinjstva i školovanja u konzervativnoj nemačkoj sredini, stižu mnogo bolji dani za Rajsa, koji odlazi na studije u Švajcarsku i tu se za njega otvara jedan sasvim novi svet.

A i svet mnogo dobija od mladog Rajsa...

Početkom 20. veka uživao je veliki ugled u svetu. Bio je jedan od tri najveća kriminologa svog vremena, a poredili su ga i sa Šerlokom Holmsom. Za svoj rad u oblasti kriminalistike odlikovan je ordenima Španije, Srbije, Luksemburga, Rumunije, Grčke, Francuske i Rusije.

Rajs je inače, prvo stekao ugled kao naučni fotograf, zatim kao kriminolog, a potom i kao islednik ratnih zločina i ratni dopisnik. Mesto zločina - bila je Srbija.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by -- 𝕸𝖆𝖌𝖓𝖚𝖒 𝕴𝖑𝖎𝖗𝖎𝖈𝖚𝖒 -- (@magnumilliricum) on

Kako je stigao u Srbiju

Rajsa je u jesen te ratne 1914. godine srpska vlada pozvala da ispita masovne ratne zločine koje su austrougarske, nemačke i bugarske trupe počinile nad stanovništvom Srbije.

U Nišu ga je primio predsednik Vlade Nikola Pašić i rekao mu: "Trebamo jednog iskrenog prijatelja, koji zna posmatrati. Pođite na front. Otvorite oči i uši i kažite onda svetu šta ste videli i čuli".

Upravo to je i učinio. Period od 1914. do 1918. Rajs je sa kratkim prekidima proveo sa srpskom vojskom na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu, prvo kao neutralni islednik, a potom kao švajcarski dobrovoljac srpske vojske.

O razmerama masovnih ratnih zločina i kršenju međunarodnih konvencija, informisao je međunarodnu javnost. Bio je ratni dopisnik tri ugledna evropska lista - Gazzete de Lausanne, Le petit Parisen i De Telegraf.

Posle proboja Solunskog fronta 15. septembra 1918. godine, obavio je uviđaje i u svim mestima kroz koje je prolazio.

Za vreme Prvog svetskog rata napisao je dve knjige i oko 800 članaka o Srbima, kojima je svetu prikazao i dokumentovao zlodela koja su učinjena od strane Austro-Ugara, Nemaca i Bugara.

Rezultati Rajsovog rada bile su činjenice - da su austrougari u Srbiji počinili strašne ratne zločine - da je upotrebljavana zabranjena eksplozivna municija proizvedena u fabrici kraj Beča, da su bombardovani nebranjeni gradovi kada u njima nije bilo vojnika i noću kad stanovništvo spava, da su razarane kulturne, naučne, obrazovne i druge ustanove srpskog naroda.

Nakon bombardovanja, sledilo je paljenje kuća, pljačka drevnih srpskih crkava i manastira, državnih arhiva...

Ubrojao je Rajs u stravične zločine i masakriranje mirnog civilnog stanovništva od deteta u kolevci do staraca, silovanje devojaka i žena u manastirima. Zločini su vršeni bajonetima, noževima, specijalnim gvožđima za mučenje, ljudi su vešani streljani, živi zatrpavani u rake.

Svoje nalaze i rezultate istraga Rajs je dostavljao srpskoj vladi, "Međutim, veličina Rajsa je u tom što je spoznao da svet neće lako poverovati u zločine Austrougara i njegove nalaze.

Mudro se latio dopisničke uloge za ugledne neutralne listove u Švajcarskoj, Francuskoj, Holandiji preko kog se obraćao velikom broju čitalaca u svetu", ističe hroničar Rajsovog života i dela Milić Petrović.

Veličina Rajsa se ogleda i u tome što je zahvaljujući svojim izveštajima, istina o pomenutim zločinima prikazana je svetskoj javnosti u presudnim trenucima za Srbiju.

Svoju veliku popularnost Rajs je u Srbiji stekao ne samo zahvaljujući svom radu, već i ličnoj hrabrosti - koju je pokazao prosustvom na prvim borbenim linijama. Rajs je i danas najpoznatiji strani dobrovoljac srpske vojske. 

Dva puta je posebno pomenut i pohvaljen u dnevnim zapovestima srpske vojske, marta 1917. i decembra 1919. godine, a komandant Prve armije Petar Bojović naročito je istakao Rajsovo požrtvovanje prilikom isleđivanja jednog namernog bombardovanje bolnica od strane Nemaca.

Ipak, nisu nagrade, pohvale i ordenje ostavile najjači utisak na Rajsa - već nešto drugo - zahvalnost naroda.

I tu se nije zaustavilo dobročiniteljstvo Rajsa prema Srbiji - za pomoć Srbiji u ratu dao je sopstvena sredstva, a honorare od radova objavljenih u toku rata slao je srpskom fondu za siročad.Organizovao je i prijem srpske dece i izbeglica u Švajcarskoj i na Korzici.

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by 𝕸 𝖆 𝖌 𝖓 𝖆 𝕾 𝖊 𝖗 𝖇 𝖎 𝖆 🇷🇸👑 (@magnaserbia) on

Sukob s Pašićem

Rajs je posle rata došao u veoma oštar, i po njega koban sukob sa najmoćnijim srpskim političarem svih vremena Nikolom Pašićem.

Rajsov prikaz Nikole Pašiča u delu "Čujte Srbi" najbolje demonstrira njegov revolt:

"Među vašim političarima koje sam upoznao bilo je ljudi koji su mogli da budu veliki državnici da su zaista bili rodoljubi bez računa, predani opštem dobru i hrabri. Najbolji primer za to je Nikola Pašić. Taj čovek je, javno priznajem, mnogo učinio za vašu zemlju. Sigurno je jedan od onih vaših državnika koji su najviše učinili. Međutim, on je to učinio zato što su mu se lični interesi poklapali sa interesima zemlje. Da su mu interesi bili suprotni, on bi svoju veliku inteligenciju - u velikom delu satkanu od lukavstva i spontane intuicije - koristio protiv vas".

Rajsovo nezadovoljstvo i gorčina, kao i duboko neslaganje sa sistemom vrednosti koji je tada vladao bukvalno su mu i došli glave - umro je 8. аvgusta 1929. godine, a uzrok smrti bila je moždana kap kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom, Milanom Kapetanovićem koji ga je po nekim svedočenjima opsovao.

Rajsovo telo na odru bilo je cilj pravog hodoćašća. Ceo Beograd je prodefilovao, ljubeći kovčeg ili malo zastakljeno okno kroz koje se videlo pokojnikovo lice. Prethodno mu je izvađeno srce, koje je, prema želji urmlog, odneseno na vrh Kajmakčalana.

Siromasi u beloj odeći,vojnici u blistavim uniformama i elegantni pojedinci defilovali su s poštovanjem tri puta celivajući kovčeg", priseća se u svojoj knjizi "Sam u pravcu Azije" francuski slikar Marsel Amige.

Rajs je po ličnoj želji sahranjen na Topčiderskom groblju u Beogradu, a na Topčideru mu je podignut i spomenik.

Njegova zaostavština je sačuvana u "Rajsovoj sobi" pri Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu, školskoj ustanovi koju je osnovao upravo Rajs.