Bajaga progovorio o skrivenim značenjima u svojim pesmama

Mnoge pesme Momčila Bajagića Bajage godinama u bivšoj Jugoslaviji slove za velike hitove. Neke su stekle status evergrina, ali među njima su i one koje prate svojevrsne "teorije zavere". Naime, među pop-rok hitovima popularnog Beograđanina ljudi su uvek tražili skrivena značenja, pa čak i političke poruke, a evo šta Bajaga kaže o tome.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Bajaga i Instruktori (@bajagaiinstruktoriofficial) дана 5. Дец 2018. у 11:39 PST

"Nisam hteo da u pesmama isključim baš ništa iz života koji se dešava. Pa i droga se pominjala, ali ja je nikada nisam propagirao. Kad pogledaš bilo koji ozbiljan veliki strani bend, videćeš da je svaki od njih imao temu droge. Mi smo među prvima i na kulturan način ubacili neke asocijacije, ali nije bilo želje da podstičemo ljude na narkotike", objašnjava Bajaga.

Navodi da "Pilule za lilule" nikako nije pesma o narkomaniji, piše Nedeljnik.

"Nije to pesma o narkomaniji. Ako se svi pacijenti koji uzimaju pilule nazivaju narkomanima, onda je to o narkomanima, ali nije", objašnjava muzičar i dodaje:

"Bilo je i glupih situacija. Kod nas stalno postoji teorija zavere da postoji nešto skriveno. Da to nije to što se peva nego je tu nešto drugo i skriveno. Sećam se epizode koja je išla uz drugi album i pesmu 'Nemoj da budeš nja-nja'. Postojala je neka šund komisija i neki tip je analizirao pesme sa albuma 'S druge strane jastuka', on je rekao na toj komisiji 'Lepo je sve to mada ima skrivenih insinuacija, recimo u pesmi ‘Nja-nja’ postoji stih ‘Po podu se razmazuje je-je-je-je…’” I on je skapirao da se to peva o seksu na podu, a meni to nije bilo ni na kraj pameti. I onda pomislim: 'Što ima pokvaren mozak ovaj iz komisije'. Bilo je dosta tih gluposti, ali to je normalno u rokenrolu".

Seća se i smešnih stvari koje su pratile njegov rad.

"Jahači magle" je bila kao citat Doors-a 'Riders of the Storm', 240 koncerata godišnje, spavaš 20 dana godišnje u svojoj kući. Zato sam i napisao u '442 do Beograda' stih 'Brojim znake i linije' a ubrzo je nekom to bilo sumnjivo pa je pitao: 'Koje su to linije u pitanju?' Ali linije su bile one na asfaltu, a ne one druge — linije od praha. I za '442 do Beograda' su pitali da li je to razdaljina od Sarajeva ili Zagreba. Ali to je bilo zbog rime, a ne zbog Zagreba ili Sarajeva. Mada sam ja u šou-biz tradiciji u Sarajevu govorio da je to razdaljina Sarajevo–Beograd, a u Zagrebu sam spominjao njih."

Ljudi su u njegovoj pesmi "Rimljani" prepoznali pokojnog predsednika Savezne republike Jugoslavije, Slobodana Miloševića.

"To je bilo malo pre nego što se Sloba pojavio. A tada je bilo priča da je to pesma o Kosovu. Ali nije bilo ništa konkretno. U pesmi se govori da se menja vreme i da ovo što je bilo polako nestaje. Menja se zemlja, pametni odlaze, a dolaze oni primitivniji. 'Sve je više varvara, a sve je manje Rimljana' jer počelo je sve da se menja, ojačavaju narodnjaci. To je sve uoči dolaska Slobe Miloševića. A kad je Sloba dolazio na vlast, kad je bila ona čuvena 'jogurt revolucija', mi smo tada u Novom Sadu snimali album 'Prodavnica tajni'. Radili smo u Studiju M koji je nekoliko metara od zgrade pokrajinske vlade. Snimali smo pesmu 'Ruski voz', tihu pesmu, nema bubnjeva, ja pevam tiho i svaka buka smeta. Saša Habić, naš producent koji ima nenormalan sluh, kaže u jednom trenutku: 'Imamo neki šum sve vreme'. Mi osluškujemo i nema ničega. I neko se setio i otvorio prozor, a dole hiljade ljudi bacaju jogurt i viču. To je bilo prvi put da direktno vidim to Miloševićevo događanje naroda. Čekali smo da se raziđu da bismo nastavili snimanje. Tada sam napravio tekst za pesmu 'Verujem, ne verujem': "Noć, noć, totalni je mrak i ništa se ne vidi u tami…"