Činjenice koje niste znali o Tolkinu – tvorcu „Gospodara prstenova“ i „Hobita“
21. septembra 1937. godine svetlost dana ugledalo je prvo izdanje knjige "Hobit". Teško da negde postoji osoba koja nije čula za Hobita, Gospodara prstenova i njihovog tvorca.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Donosimo vam, zato, pet zanimljivih činjenica koje možda niste znali o Džonu Ronaldu Rejelu Tolkinu.
1. Nije bio "samo još jedan profesor"
Kao lingvista i stručnjak za staroenglesku i staronorvešku književnost, Tolkin je bio profesor na Oksfordskom univerzitetu od 1925. do 1959. godine. Takođe, bio je i neumorni mentor. Održavao je između 70 i 136 predavanja godišnje (prema ugovoru, 36 je bilo dovoljno).
Mada tih i neupadljiv u javnosti, Tolkin nije bio tipični tihi profesor koji dođe "da odradi svoje". Za njega se vezuju najluđe priče: tako je jednom došao na žurku obučen kao polarni medved, a drugi put je jurio komšiju odeven kao anglosaksonski ratnik, sa sve sekirom u ruci, prenosi Mental Floss.
Jedan od njegovih učenika je rekao kako Tolkin "ima sposobnost da učionicu pretvori u birtiju".
2. Mnoge svoje fanove smatrao je čudacima
Tolkin je sebe video prvo kao učenjaka, a tek onda kao pisca. Hobit i Gospodar prstenova bili su uglavnom Tolkinov pokušaj da izgradi mit, a njihov uspeh ga je uhvatio nespremnog.
Proveo je godine menjajući i kritikujući adaptacije svog dela za koje nije verovao da na najbolji način oslikavaju "epski duh i plemenitu svrhu" koje im je namenio. Takođe, bio je i krajnje sumnjičav prema većini obožavalaca Gospodara prstenova, za koje je verovao da nisu sposobni da zaista cene nečiji rad i trud.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
3. Imao je složen odnos sa K. S. Luisom
Tolkinov kolega sa Oksforda, K. S. Luis (poznat po tome što je napisao Letopise Narnije), često se spominje kao Tolkinov najbolji prijatelj. Međutim, njihov odnos bio je mnogo komplikovaniji od toga.
Istina, njih dvojica su isprva bili veoma bliski, čak toliko da je Tolkinova supruga Idit navodno bila ljubomorna na njihovo prijateljstvo i to koliko vremena provode zajedno. Takođe, upravo je Tolkin bio taj koji je ubedio K. S. Luisa da se vrati hrišćanstvu, jer je bio ateista.
Njihova veza je, ipak, polako postajala sve tanja i njihov odnos se komplikovao zbog toga što je Tolkinu smetalo to što Luis vodi prilično skandalozan život. Mada se nikada nisu vratili na staro u potpunosti, Tokin je žalio za starim prijateljstvom.
Zato je, kada je Luis preminuo, Tolkin svjoj ćerki u pismu napisao: "Do sada sam se osećao poput starog drveta koje jedno po jedno gubi sve listove. Ovo deluje kao udarac sekirom blizu korena".
4. Izmišljao je jezike iz zabave
Kao što smo utvrdili, Tolkinov zanat bila je filologija. Održavao je um "u formi" izmišljajući raznorazne jezike, od kojih je neke opsežno koristio i u svojim knjigama (poput vilinskih jezika - kvenijskog i sindarinskog), a čak je i pesme pisao na tim izmišljenim jezicima.
Pored toga, Tolkin je radio na rekonstrukciji i pisanju na izumrlim jezicima poput srednjovekovnog velškog i langobardskog. Njegova pesma "BagmÄ“ BlomÄ" (Cvet drveća) možda je prvo originalno delo napisano na gotskom jeziku u poslednjih hiljadu godina.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
5. Za Hitlera je rekao da je "đavolska mala neznalica"
Tolkinovi akademski spisi o staronorveškoj i germanskoj istoriji, jeziku i kulturi bili su izuzetno popularni među nacističkom elitom, koja je bila opsednuta ponovnim stvaranjem drevne germanske civilizacije.
Međutim, Hitler i ekipa su se gadili Tolkinu, i to nipošto nije krio. Čak je razmišljao i o tome da zabrani nemački prevod Hobita nakon što je nemački izdavač, u skladu sa nacističkim zakonom, od njega zatražio da potvrdi da je "arijevac".
Umesto toga, napisao je oštro pismo u kome kaže kako mu je žao što nema jevrejskih predaka. O njegovim osećanjima svedoči i pismo koje je napisao svom sinu.
"U ovom ratu imam lične animozitete - što bi me verovatno učinilo boljim vojnikom u 49. godini nego što sam bio u 22. Radi se o toj đavolskoj maloj neznalici Adolfu Hitleru. On uništava, izopačuje i predstavlja pogrešno taj plemeniti severnjački duh, koji volim i pokušavam da predstavim u pravom svetlu", napisao je Tolkin.
2
0
