„Lepša duša dublje jeca“ – jedini srpski nobelovac o životu

Ivo Andrić, jugoslovenski pisac, dobio je Nobelovu nagradu 1961. godine. Zanimljivo je da je te iste godine u trci za ovu nagradu bio Džon Ronald Rejel Tolkin (tvorac "Gospodara prstenova") i da je ipak Andrić dobio prestižnu nagradu, iako je Tolkin bio favorit. 

 Foto: Wikipedia

Neosporno je da su obojica veliki pisci. 

Za vas smo izdvojili neke od Andrićevih najlepših citata:

"Čudno je kako je malo potrebno da budemo sretni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje."

"Dođu, tako, vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!"

"Što ne boli to nije život, što ne prolazi to nije sreća."

"Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno."

"Mladost je sretno doba u kome čovek počinje verovati u sebe, a još nije prestao verovati drugima."

"Čovek koji ne voli nije sposoban osetiti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije."

"Lepša duša dublje jeca."

"Svi pravi životi su lepi i teški."

"Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja."

"Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti."

"Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo."

"Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim."

"Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina."

"Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio.Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu, zašto su i kuda otišli. Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali ne da budu."