Dragan Maksimović - filozof u telu glumca koji je voleo slobodu

Dragan Maksimović – filozof u telu glumca koji je voleo slobodu

Dragan Maksimović bio je jedan od naših najvećih i najvoljenijih glumaca, rođen je 7. februara 1949. godine, i iza sebe je ostavio mnoštvo sjajnih uloga. 

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Srbija Danas (@srbijadanas)

"Maksa je bio povučen i introvertan čovek, ali je prosto uvek zračio i ljudi su voleli da pričaju sa njim i da ga slušaju, a on je stvarno imao šta da kaže", govorio je o njemu reditelj Srđan Dragojević.

"Ako je vedro nebo i ti zapališ veliku vatru, i padne velika kiša - ti onda možeš da kažeš da si vatrom prizvao kišu, ako si je samo zato zapalio." Govorio je tako u ulozi Psiha u zatvorskoj ćeliji, dok ga je Crni pomno slušao i pamtio savete, piše BBC na srpskom.

A tako je na neki način bilo i u realnom svetu. Dragan Maksimović, koji je tumačio lik Psiha u filmu Crni Bombarder, nije puno pričao, a niti je olako puštao ljude u njegov skroviti svet, ali kada bi progovorio, kolege bi ga s puno pažnje slušale.

Bilo da je igrao raspevanog hipika sa peščanih obala, ili hrabrog džokeja Simketa iz „Otpisanih", pa i Bogoljuba - prevrtljivog šegrta majstora Živote (Zoran Radmilović) u „Pričama iz radionice", uloge Dragana Maksimovića mnogima su ostale večno urezane u sećanju.

Tokom karijere je ostvario više od 60 uloga u pozorištu, na filmu i televiziji. Svima je takođe poznat iz filmova "Petrijin venac", "Šmeker", "Vreme čuda", "Poslednji krug u Monci", "Rane", "Pad Italije", "Nož", "Mi nismo anđeli", "Stršljen", "Lepa sela lepo gore"...

Za tri decenije na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu ostvario je zapažene uloge u predstavama "Sarajevski atentat" (Nedeljko Čabrinović), "Mandragola" (Fra Bepo), "Britanik" (Neron), "Lenjin, Staljin, Trocki" (Genrih Grigorijevič Jagoda), "Kosovska hronika" (Avdula), "Ribarske svađe" (Bepo), "Poslednja potera za zlatom" (Cager), "Kraj partije" (Ham), "Mesec dana na selu" (Ignjatije Ilič Spigeljski), "Suđenje gospođi Bovari" (Senar), "Dugo putovanje u noć" (Edmund Tajron), "Maksim Crnojević" (Dužde od Mletaka)...

Gorak ukus u ustima ostavlja priča o njegovoj tragičnoj smrti, jer je 18. novembra 2000. godine bio pretučen na Zelenom vencu u Beogradu od strane neonacista, navijača FK Rad, jer su pomislili da je Rom, samo zato što je imao malo tamniji ten. Mučki pretučen na očigled prolaznika, nije mogao da se odbrani, i završio je u bolnici.

Uprkos tragičnom događaju, odlučio je da se nasilnici ne gone krivično, jer po njegovim rečima "bili su mladi i neiskusni".

"Nemojte da hapsite napadače. Mladi su to ljudi, što da im uništim život..." izjavio je svojevremeno dok je ležao u bolnici.

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели Beogradski_vremeplov_011 (@beogradski_vremeplov_011)

Ali nažalost nije izdržao, jer je srce čuvenog glumca prestalo da kuca nešto manje od 3 meseca kasnije. Preminuo je 4. februara 2001., samo 3 dana pred svoj 52. rođendan.

Spomen-ploča Maksimoviću postavljena je na Zelenom vencu 18. novembra 2006. na inicijativu reditelja Gorana Markovića, koji je, u pismu gradskim vlastima, ukazao prethodno da je Maksimović iz nekog razloga zaboravljen, a njegov strašan kraj zataškan, te da ubice nisu privedene pravdi.

Zatvoreno za komentare.