Sve i da verujete barem u dalekosežno učinkovitu moć novih i novih pokušaja, ipak treba znati i kada i gde stati, zar ne? S druge strane, ni ona poslovično čuvena ničija nije do zore gorela. Onda se pojavljuje Džon Travolta.
Foto: IMDb
Negde na razmeđi te dve mudrosti možda se može naći pojašnjenje za sadašnje stanje karijere Džona Travolte, već punu deceniju neshvatljivo odanom glumačkoj hiperprodukciji u ne baš vrhunskim i prestižnim ostvarenjima, iz kojih se, gle čuda, retko kad nešto zaista dobro izrodi. Bilo kako bilo, ovih dana u naše bioskope stiže film "The Poison Rose" (u kom, kako su naglasili u prekookeanskoj kampanji, Travolta po prvi put deli ekran sa Morganom Frimenom), te evo nama izgovora da se baš sada podsetimo ponajboljih uloga u karijeri ovog klonulog holivudskog superstara. Naravno, hronološkim redom.
Istina, reč je o epizodnoj i tipski postavljenoj manjoj ulozi, ali i takva kakva jeste, ova rola u tom izvrsnom filmu tih decenija maestralnog Brajana de Palme, bila je sasvim dovoljan zalog za berićetnije ponude i zamašnije minutaže u baš, baš, baš bliskoj mu budućnosti.
Prilika da ostvari i uknjiži definitivno jednu od uloga svoje čitave glumačke karijere Travolti se ukazala samo godinu docnije u ovoj izvanrednoj kombinaciji identitetske drame, dovoljno snažnog društvenog komentara i filma nadahnutog tada prominentnom disko erom. Groznica subotnje večeri je sve to (i još podosta drugog), a Travolta je briljantan u ulozi drčnog i ambicioznog Tonija Manera, uvek lakog na svrshishodnoj plesnoj akrobatici u vazda zavodljivoj tami disko-kluba.
Ovaj zlatni niz nastavljen je već godinu dana kasnije u ovom remek-delu Rendala Klajsera, koji je od znamenitog brodvejskog mjuzikla na školsko-romantično-muzičko-plesne teme napravio i dalje snažan i sugestivan spomenik nekadašnjoj lakoći američkog življenja. Travolta je besprekoran i nepogrešivo šarmantan, mada dobar deo efektnosti ove njegove kreacije proističe iz savršene saigre sa direktnom partnerkom, Olivijom Njutn-Džon.
Sasvim očekivano i sasvim prirodno, Travolta je ubrzo poželeo da promeni fah – najbolju moguću šansu za to darovao mu je ovaj nezaboravni paranoidni triler, ova De Palmina posveta italijanskim giallo krimićima sedamdesetih, a Travolta malo je reći poentira i u ovom, posve drugačijem žanrovskom ključu. I, kad smo već tu, u komšiluku, da se podsetimo – ovdašnji prevod naslova je glasio Pucanj nije brisan!
Bilo je potrebno da prođe gotovo decenija i po da se publika priseti da je Travolta, koji je u tom dugom međuvremenu uporno i pogibeljno ređao promašaje (uz izuzetak diptiha Look Who’s Talking), zapravo odličan glumac kome sramotno retko biva data istinska šansa da zasija punim sjajem. Tarantino ga je, da se izrazimo tako, rehabilitovao, a Travolta mu je uzvratio ovom malo je reći inspirativnom kreacijom koja se u trenu urezuje duboko u pamćenje posvećenijih filmofila.
Čini se da je u tom trenutku, u trenutku nenadano povraćene slave, rešio da malo odrema na lovorikama, te u ljupkoj i sasvim uspeloj post-tarantinovskoj krimi-komediji Get Shorty, nastaloj po prozi neponovljivog Elmora Leonarda, glumi manje-više isto što i u Petparačkim pričama. Ali, ne mari – u tom trenutku, ta modla je davala izvrsne rezultate.
Najkvalitetniji film iz holivudskog dela opusa maestra Džona Vua pokazao se kao zgodan teren da nam Travolta pokaže da je kadar da se pogra i sa značajno mračnijim tonovima. U ovom glavolomnom SF akcijaškom megaspektaklu Travolta je junački odvažno glumački megdan podelio sa Nikolasom Kejdžom, sa kojim poslednjih leta deli istovetnu sudbinu po pitanju karijere i novih prilika.
Travolta se odlično pokazao u ulozi goleme i dobrohotne mama-Edne u ovom korektnom, ali suštinski sasvim izlišnom prepravku istoimenog remek-dela iz radionice čudotvorca, Džona Votersa. Ipak, ne budimo na kraj srca, i noviji Lak za kosu je poslužio svrsi – podsetio nas je na ubojitost Travoltinog šarma kad se zanese i prepusti svom nespornom plesačkom i pevačkom umeću.
Poput mnogih drugih, što vršnjaka, što onih mlađih i kasnije pridošlih, Travolta se u jednom trenutku našao u tom srećnom zabatu kvalitetnog serijskog programa rađenog za američke kablovske televizije. U ovoj ulozi Travolta je pokazao njemu ne tako svojstvenu uzdržanost i bezmalo aristokratsku odmerenost, uz punu veru u snagu minimalistički ustrojene glume.