Endru Karnegi – bogataš koji je poklonio svoje bogatstvo!
Endru Karnegi bio je na čelu ekspanzije američke industrije čelika i gvožđa u kasnom 19. veku, bio je jedan od najvećih filantropa svog doba, borac za svetski mir, nauku, obrazovanje – i bio je čovek koji je odgovoran za izgradnju 2.509 javnih biblioteka/knjižara.
Foto: Instagram
Endru Karnegi (25. novembar 1835. – 11. august 1919.) bio je i autor članka “Bogatstvo” iz 1889. godine, poznatog i kao “jevanđelje bogatstva”, članka koji se do današnjeg dana smatra osnovom za sve one koji žele da vode filantropske živote. Karnegi je bio možda i prvi čovek u SAD-u koji je javno rekao da bogati imaju moralnu obavezu da poklone svoje bogatstvo pre smrti, odnosno, da ga vrate u ruke naroda.
“Osmeh nije nikome toliko potreban kao onima koji nam ništa drugo ne mogu dati zauzvrat”, govorio je on.
Uspostavljanje besplatnih javnih biblioteka/knjižara bio je jedan od njegovih glavih interesa, a cilj mu je bio da obrazovanje učini dostupnim svim slojevima društva. U to vreme, u svetu je bilo samo nekoliko javnih biblioteka, a nakon što je "Carnegie Corporation" investirala u projekat 56 miliona dolara, svet je postao bogatiji za 2.509 novih biblioteka.
Iako je prvobitno planirano da se izgradi 2.811 javnih biblioteka, neke zajednice su odlučile da odbiju ponudu, jer je uslov gradnje bio da se biblioteke ostave zajednici sa praznim policama, te da ih lokalni stanovnici ili vlade naknadno popune knjigama. Ovo je u to vreme nekim zajednicama bilo jednostavno preskupo ili nemoguće za izvesti.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Karnegi je iz Škotske stigao u SAD 1848. godine kada je imao 13 godina. Tada je bio samo siromašni dečak koji je pomagao svojoj porodici tako što je povremeno radio u fabrici pamuka. Tokom vremena, uz mnogo napornog rada (i nešto sreće), Karnegi je osnovao kompaniju U.S. Steel, prvu kompaniju na svetu koja je vredela milijardu dolara. U.S. Steel je prodat 1901. godine, a Karnegijevo bogatstvo je doseglo svoj vrhunac – vrednost ekvivalentna 75 milijardi današnjih dolara.
“Ja sam se rodio u bedi, pa ipak ne bih svoje detinjstvo menjao za ono bogataških sinova. Šta oni znaju o porodičnoj radosti? Šta znaju o majci koja radi kao guvernanta, pralja, kuvarica, učiteljica, a koja je ujedno i uzorna supruga”, pitao se Karnegi.
Tokom svog života, Škot je prihvatio činjenicu da bogati imaju dužnost da podele svoje bogatstvo pre smrti, obično kroz filantropske napore. Poslednjih 18 godina svog života proveo je otvarajući brojna udruženja kao što su 7.000 crkvenih institucija, Carnegie institut u Pitsburgu, Carnegie fondacija za promovisanje obrazovanja, Carnegie Endowment koji se borio za svetski mir, kao i izgradnja javnih biblioteka širom sveta – biblioteka na čijem je ulazu pisalo “Neka bude svetlo”.
Do kraja svog života, Karnegi je uspeo da donira gotovo 90 % svog bogatstva (današnja vrednost: 75 milijardi dolara!).
4
0
