Kit Flint je mrtav. Izvršio je samoubistvo u svojoj kući u Eseksu, u 50. godini. To znači kraj benda The Prodigy, benda koji je za srpske fanove bio mnogo više od legendi rejva.
Foto: Wikipedia
Kada su The Prodigy prvi put došli u Beograd bila je 1995. godina. Bend je tresao svetsku scenu, mlad, buntovan, besan, stapao je žanrove u jedan žestok urlik i albumom "Muzika za napuštenu generaciju" ("Music for the Jilted Generation") učvršćivao svoj kultni status. Srbija je bila tiha i mračna, izmorena ratovima, sankcijama, izopštena od sveta. The Prodigy su došli da otvore prozor kao prvi strani bend koji ju je posetio nakon sankcija, i to osam dana pre potpisivanja Dejtonskog sporazuma, dok je rat još zvanično trajao. Koncert je održan 8. decembra 1995. u prepunom Pioniru i zapamćen je kao koncert koji je promenio Srbiju.
Valjda su na toj misli i pristali da nastupe u nekoj maloj, izmučenoj zemlji, ne sluteći da će se susreti sa "napuštenom generacijom" u svakom smislu.
- Naravno da se sećamo tog koncerta. I bili smo vrlo svesni svega što se dešavalo. Strašno smo ponosni i dirnuti kad sa ljudima iz Srbije pričamo o tome, povezani smo ljubavlju i poštovanjem. Srbija je jedna od duhovnih kuća benda Prodigy, zauvek će biti snažna veza između nas - rekao je Lajam Haulet u nedavnom intervjuu za NOIZZ, pokušavši da nas ubedi da su te 1995. dobro znali gde dolaze.
Ipak, izrazi lica tih žestokih klinaca kad su prvi put došli u Beograd, njihov nastup i stav na konferenciji za štampu govore više od reči.
- Većina velikih žurki postaje otrcana zbog prevelikog publiciteta, imidža... Znali smo da to nije ono pravo, a The Prodigy su uvek bili ono pravo. Tako da smo ostali originalni - pravimo The Prodigy muziku za The Prodigy ljude na The Prodigy mestima sa The Prodigy zvukom. Ljudi koji dolaze na naše žurke su slobodoumni i ne žele da slušaju samo jednu vrstu muzike, već dobru muziku, a mi to pokušavamo da im obezbedimo - samouvereno priča Kit Flint u intervjuu pred taj legendarni beogradski koncert, koji je za sve njegove učesnike zauvek izmenio perspektivu.
S jedne strane imali smo The Prodigy u punoj snazi, kao nosioce glasa nove generacije, koji udara na sve zidove i zagreva teren za "The Fat of the Land", s druge - njihovu publiku koja je samo sa slika znala kako ljudi izgledaju na rejvovima napolju i pokušavala to da kopira opremljena fluoroscentnim naočarima, maramama... A u tom sudaru, "Voodoo People" i drugi hitovi zazvučali su još snažnije, istinitije, kao da su na tom koncertu ostvarili pun smisao.
"Kit je bio jedan od nas, dance ratnik koji je umeo da pruži energiju i snagu. Njegovo skandiranje u "Firestarter" davalo nam je snagu kad je bila najpotrebnija. Nažalost, i njemu je bila potrebna kao i bilo kome i nadamo se da će nam ova tragična vest pomoći da shvatimo koliko je važno da budemo tu jedni za druge", istakli su organizatori festivala Exit u svom oproštajnom pismu.