Dugo čuvana najveća tajna Mihajla Pupina!

Dugo čuvana najveća tajna Mihajla Pupina!

Koja je najveća tajna Mihajla Pupina? Naime, naš veliki naučnik i pronalazač, koji je rođen na današnji dan 1858. godine, nije hteo da umre dok se ne pomiri sa Nikolom Teslom. Dvojica velikana posvađala su se jer je Pupin tvrdio da je zapravo Markoni prvi registrovao patent.

Foto: Wikipedia

Tesla to Pupinu nikako nije mogao da oprosti i od tada nisu govorili.

Kada je, međutim, Pupin, pao u postelju, pred samu smrt marta 1935. godine zahtevao je da se vidi sa Teslom. U mirenju im je pomogla Natalija, majka profesorke Vidosave-Vide Janković (96), čiji je otac Radoje bio generalni konzul u Čikagu i Njujorku (1926-1937), poverljivi oficir koji je nosio ordenje ruskom caru Nikolaju Romanovu, i bliski prijatelj kralja Aleksandra Karađorđevića, Mihajla Pupina, Ive Andrića, Ivana Meštrovića...

Pupin je naime tog hladnog marta rekao svojoj ćerki Vavi da mu dovede Teslu u bolnicu, u kojoj je ležao. Ona je pozvala Nataliju i doslovce joj kazala:

- Papa ne želi da umre pre nego što se vidi sa gospodinom Teslom - i zamolila je da to učini.

Veliki Tesla, bez obzira na razmirice iz prošlosti, uslišio je Natalijine molbe i posetio Pupina. Prilikom tog susreta ni Pupun a ni Tesla nisu krili suze. Ipak, o čemu su razgovarali tokom pola sata, koliko je trajala poseta pomirenja, ostala je tajna.

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели J. Riley Distillery (@jrileydistillery) дана

Ubrzo, posle toga, Pupin je umro.

Pupin je, inače, rođen u selu Idvor, današnja opština Kovačica. Po odlasku u Ameriku, promenio je svoje ime u Mihajlo Idvorski Pupin, čime je naglasio svoje poreklo.

Na početku školovanja nije bio najbolji đak, ali se brzo popravio. Godine 1869. upisuje gimnaziju u Pančevu, a nakon nje odlazi u Prag na studije, uz pomoć crkvene opštine.

Posle prve godine studija umro mu je otac kada odlučuje da ode u Ameriku. Da bi kupio brodsku kartu od Hamburga do Njujorka, prodao je svoje knjige i odelo.

Prvo vreme u Njujorku, gladovao je. Slabo je znao engleski i nije imao nikakav posao. Prvo zaposlenje našao je u Filadelfiji, gde je čuvao stoku, zatim je ubacivao ugalj u podrume, bio pomoćni ložač parnih kotlova...

Ipak, biće upamćen kao naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, nosilac jugoslovenskog odlikovanja Beli orao Prvog reda i počasni konzul Srbije u SAD. Jedan je od osnivača i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Takođe je dobio i Pulicerovu nagradu za autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka“.

 
 
 
 
 
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Објава коју дели National museum in Belgrade (@narodnimuzej) дана

Tokom svog naučnog i eksperimetalnog rada dao značajne zaključke važne za polja višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, potom rentgenologije, a ima i velikih zasluga za razvoj elektrotehnike.

Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega se njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.

Bio je oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson sa kojom je imao ćerku Barbaru. U braku su bili samo osam godina kada je ona umrla od teške upale pluća.

Pupin je umro 12. marta 1935. godine u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlon u Bronksu.