Mija Aleksić je uvek bio nasmejan i vedar – a retko ko zna da je preživeo strašan događaj u detinjstvu

U sećanjima na Miju Aleksića osmeh je neizbežan - bilo onaj koji vodi ka glasnom smehu kad pomislimo na anegdote sa Čkaljom i sve one komedije u kojima je igrao, bilo onaj setan koji donosi "Tango argentino" i njegova poslednja uloga. 

Foto: Instagram

Da, Mija Aleksić jeste bio čovek rođen da nas nasmeje. A u sebi je nosio mrak kakav mnogi od nas ne mogu ni da zamisle.

"Kad bih govorio o sebi, počeo bih od toga da mi nikada u životu ništa nije bilo teško i malo šta je moglo da me iznenadi. Znao sam kako je kad si gladan i kako je kad si sit. Sve sam doživeo, nema nepoznatog. Shvatio sam da život može da bude veoma interesantan i lep ako se gleda iz jednog ugla, a ružan ukoliko se posmatra iz drugog. Ja sam našao ugao u kome mi je uvek lepo", govorio je Mija Aleksić.

Foto: Instagram

Milosav Mija Aleksić rođen je 26. septembra 1923. u mestašcu Gornja Crnuća. Roditelji su hteli da pruže njemu i njegovoj sestri obrazovanje, pa su se 1934. preselili u Kragujevac.

Mija se posle prisećao kako je u Kragujevcu prvi put video električno osvetljenje i autobus.

U prilagođavanju na novu sredinu mu je pomagala nastavnica koja je prepoznala njegov talenat i podržala ga angažmanima u školskim predstavama i priredbama. Mija je počinjao da mašta o glumi.

Međutim, svi snovi nestali su u trenutku kad se suočio sa "Krvavom bajkom".

Naime, Kragujevac je 21. oktobra 1941. bio poprište jezivog događaja koji je Desanka Maksimović kasnije oplakala u svojoj poemi, a među stotinama đaka sakupljenim u Šumaricama za streljanje, bio je i Mija Aleksić.

"Jedna potpuna praznina i svedenost na ništa. Na mahove osetim oštar bol pomešan sa pitanjem - zašto da umrem? Strah od smrti, otpor, pa onda potpuna tupost i apatija, slike iz detinjstva, likovi roditelja, sestre, drugova... Film se lagano odvija i hteo bih da traje u beskraj. Potom neki zračak nade, možda će nas pustiti, nekud oterati, ovo je samo privremeno? Čuli su se pucnjevi, rafali, bilo nam je jasno šta nas čeka. Video sam oca i majku u crnini za mnom, Velimir pustio bradu, posiveo... Počeo sam da plačem. Znači, tu je kraj", ispričao je decenijama kasnije Mija svom biografu Žiki Živuloviću Serafimu.

Foto: Instagram

Ipak, nije bio kraj, bar ne za njega. Mija Aleksić je među retkima koji su preživeli "Krvavu bajku". Neverovatnim sticajem okolnosti, jedna od njegovih profesorki koja je znala nemački uspela je da namoli glavnokomandujućeg oficira da prestane sa streljanjem.

U tom trenutku bila je preostala samo jedna baraka, a u njoj je bio i Mija.

Sa drugim, kasnije poznatim glumcima (Vasom Pantelićem, Dragomirom Felbom, Mihajlom Varagićem i Dušanom Popovićem) otišao je u partizane 1944. godine. U NOB se uključio kao ilegalac i skojevac, kasnije postaje borac u diviziji koja je preko Drine prešla u Bosnu.

U svoju ratnu mapu upisao je Sloveniju, Dravograd, ali i partizansko pozorište.

Posle rata je upisao Pravni fakultet, ali više ga je mamila scena kragujevačkog Narodnog pozorišta. Brzo se istakao svojim talentom i prešao u Narodno pozorište u Beogradu.

Foto: Instagram

Sa pozorišnih dasaka lako je kročio i u svet filma, a neka od ostvarenja koja danas ne bismo mogli ni da zamislimo bez njega su "Bokseri idu u raj", "Maratonci trče počasni krug", "Biće skoro propast sveta", "Čovek sa četiri noge", "Varljivo leto '68"...

"Od rođenja do smrti prođe tako malo vremena da čovek jedva uspe da udahne. Još ga je manje da glumac odigra sve ono što priželjkuje. Nije mi ostala nijedna velika neostvarena uloga. Ako je išta ostalo, onda su to korekture nečeg što sam ranije radio. Na neke bih se uloge vratio", govorio je Mija Aleksić.

Njegova poslednja uloga bila je u filmu "Tango argentino", Gorana Paskaljevića. Ponuđena mu je posle pet teških operacija, od kojih dve na otvorenom srcu i nikom nije bilo jasno kako ju je prihvatio.

"I ja sam se uplašio. Ne uloge. Šta ukoliko mi usred snimanja pozli, pa me umesto na snimanje odvezu u bolnicu? Smem li ja sebi da natovarim taj moralni teret, smem li u grdne nevolje da uvalim čoveka samo zato što mi se uloga dopala. Zato sam oprezno prišao proveri svojih mogućnosti: najpre nekoliko probnih snimanja, pa onda neočekivano lagani prelazak na pravi posao. Preporodio sam se. Kad sam posle snimanja otišao kod lekara, on je sumnjičavo gledao najnovije nalaze, ne verujući u rezultate. Kaže: "Slušaj, Mijo, nema mi druge nego da ti prepišem još jedan film!", ispričao je.

Mija Aleksić preminuo je 12. marta 1995. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.