15 citata Milorada Pavića koji će vam promeniti pogled na život
Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 - Beograd, 30. novembar 2009) je bio srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Život i delo
Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta.
Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Bio je oženjen sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar.
U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan.
Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama "Palimpsesti" 1967. godine, pa "Istoriju srpske književnosti baroknog doba" 1970, zatim "Vojislav Ilić i evropsko pesništvo" 1971. godine.
Drugu knjigu pesama "Mesečev kamen" objavljuje 1971, a prvu zbirku priča "Gvozdena zavesa" 1973. Slede knjige priča: "Konji svetoga Marka" (1976), "Ruski hrt" (1979), "Nove beogradske priče" (1981), "Duše se kupaju poslednji put" (1982).
Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom "Hazarski rečnik" koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka.
Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti.
Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta.
Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima - unoseći u njih naučno i fantastično - oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.
„Ljubav je kao ptica u kavezu, ako je svaki dan ne nahraniš, ugine.“
„Čovek je kao brodski kompas: vrti se u krug oko svoje ose, i vidi sve četiri strane sveta u tom okretanju, ali ne vidi ništa iznad i ispod sebe. A upravo to su dve stvari do kojih mu je stalo i o kojima hoće da zna: ljubav ispod njega, i smrt nad njime.“
„Kada bacimo pogled na svoje srce vidimo ga kakvo je u tom trenutku. Kada se zagledamo u svoju dušu, vidimo je kakva je bila pre mnogo hiljada godina, a ne kakva je sad, jer toliko treba da nam pogled stigne do duše i da je osmotri, to jest, toliko vremena treba da svetlost duše stige do našeg unutrašnjeg oka i da ga obasja.“
„Kao što je svaki čovek nečije dete, tako je neminovno svaki čovek i nečija smrt, Kao što su nečiji životi ponovio ovaploćujući se u tebe, tako će se u tebi reinkarnirati i ovaplotiti nečija smrt. To znači da će se taj nasleđeni život i ta nasleđena smrt venčati u tebi kao drugi otac i majka.
„U njegovoj samoći samovao je još neko. I on zaključi da je to za usamljenog čoveka čista sreća.“
"Od velikih ljubavi stari se brže nego od dugog, teškog i nesrećnog života."
„Ko hoće da menja svet, mora da bude gori od tog sveta, inače od posla nema ništa.“
„Život nije lek od smrti kao što je smrt lek od života.“
„Čovek ne stari ravnomerno uz časovnik nego ponekad za tri dana više no za godinu.“
„Vreme istini može da naškodi više nego laži.“
„Svaka vrlina je samo stanica na jednakom odstojanju dve susedne mane.“
„Što se u životu promaši u snu se ne ulovi.“
„Čovek jednostavno nije stvoren tako da gleda samo napred.“
„Do tajne se ne stiže drumom, nego stranputicom. Ona nije na kraju pravog , nego na kraju pogrešnog puta.“
„Ljudski život je čudna trka: cilj nije na kraju, nego na sredini staze; trčiš, i možda si već odavno prošao kroz cilj, a ne znaš, nisi ni primetio kad, i nećeš nikad ni primetiti kada. I zato trčiš i dalje.“
0
0
