Najvažnije životne lekcije koje smo naučili od Stivena Hokinga

Jedan od najvećih naučnika našeg vremena, fizičar Stiven Hoking, ostaće upamćen po velikoj posvećenosti fizici ali i životu, jer je punih pet decenija izbegavao smrt koju su mu lekari predvideli još kada je bio u ranim dvadesetim.

 

A post shared by We Self Express LLC (@we_self_express) on Mar 14, 2018 at 6:28am PDT

Ovo su najvažnije lekcije koje je Stiven Hoking pružio čovečanstvu.

1. Nikada nećemo imati sve odgovore

Kada je 2010. godine upitan na kraju predavanja da li misli da će doći vreme kada će ljudi naučiti sve o fizici, Hoking je brzo odgovorio "Nadam se da ne". Iste godine čitalac "Tajm" magazina ga je pitao da li oseća veliku odgovornost što ima sve odgovore, na šta je Hoking napisao:

- Iako fizičari i matematičari mogu da nam kažu kako je univerzum nastao, oni nisu baš korisni u predviđanju ljudskog ponašanja, jer je previše jednačina koje treba rešiti. Ja nisam bolji od bilo koga drugog u razumevanju zašto ljudima otkucava vreme - odgovorio je.

2. Učite lekcije iz istorije

Na pitanje BBC-ja šta bi se dogodilo da ljudi otkriju inteligentni život u svemiru, Hokingov odgovor je glasio "Znajte istoriju".

- Otkriće inteligentnog života u svemiru bilo bi najveće naučno dostignuće ikada. Ali bi bilo vrlo rizično da se pokuša komunikacija sa civilizacijom vanzemaljaca. Ako odluče da nas posete onda bi ishod mogao da bude sličan kao kada su Evropljani došli u Ameriku. To se nije baš dobro završilo po američke domoroce - odgovorio je.

3. Nikada nemojte da izgubite glas

Zbog svoje bolesti, Hoking je 1985. godine morao da se podvrgne tretmanu zbog kojeg je ostao bez govornih sposobnosti, ali ipak nikada nije prestao da priča. Umesto svojim glasom, razvio je novi metod, koristeći kompjuter koji je prepoznavao pokrete njegovog desnog obraza i izgovarao reči umesto njega.

4. Genije ne bi trebalo uvek da se povezuje sa preciznošću

Hoking je priznao u predavanju 2010. godine da nije naučio da čita pre osme godine, kao i da je bio lenj tokom studija na Oksfordskom univerzitetu, i da mu je rukopis toliko nepregledan da ga je prozvao "očaj mojih učitelja".

5. Nemojte previše da učite u školi

Hoking navodi da su studenti na Oksfordu, kada je on bio tamo, uglavnom izbegavali naporan rad. "Jednom sam izračunao da sam za tri godine tamo proveo 1.000 sati u ozbiljnom radu. To je svega sat dnevno", napisao je on. A predavanja? Ona su za budale.

6. Nemojte da propuštate šanse jer se pravite kul

"Postojala je ta atmosfera dosade i osećaja da nema potrebe da se trudite ni oko čega. Posledica moje bolesti je što sam shvatio da to mora da se promeni. Kada ste suočeni sa mogućnošću da umrete jako mladi, shvatite da je život vredan življenja, i da ima mnogo stvari koje treba da uradite". Uhvati trenutak, ili carpe diem, što bi rekli tipovi sa Oksforda.

7. Neka bude jednostavno

Kada je pisao "Kratku istoriju vremena", Hoking je batalio matematičke formule i žargon kako bi nauku napravio razumljivom svima nama. "Siguran sam da je svako zainteresovan kako funkcioniše univerzum, ali većina ljudi uopšte ne može da prati matematičke fomule". Čak i on ima problema sa njima.

"Ovo je delimično zbog toga što mi je teško da ih zapisujem, ali i zato što nemam intuitivni osećaj za jednačine. Umesto toga, ja razmišljam slikovito, i moja namera u toj knjizi je bila da opišem te mentalne slike rečima, uz pomoć poznatih analogija i nekoliko dijagrama".

Pouka: Ne morate da budete genije pa da znate da naučni žargon ubija moždane ćelije.

8. Zabavljajte se

Hoking je često zbijao šale, a još češće su bile njegove opklade sa kolegama naučnicima, obično oko prirode crnih rupa. Jednom se, tako, kladio sa Džonom Preskilom sa Kalteka oko "informacionog paradoksa": Hoking je verovao da je informacija koju crna rupa proguta zauvek sakrivena od ostatka univerzuma i da se nikada više neće pojaviti, čak i ako crna rupa nestane.

Kasnije je shvatio da se neke informacije ipak vrate kada crna rupa nestane, ali ne na koristan način. Preskilu je poklonio bejzbol enciklopediju, i napisao da je "možda trebalo da mu dam samo pepeo". Zato se nasmejte - eto, i genijalni tipovi vole loše viceve.

9. Uvek tražite nešto pozitivno (čak i ako zakačite Lu Gerigovu bolest)

Hoking je dobio neurodegenerativno oboljenje po imenu amiotropska lateralna skleroza (ALS), ili Lu Gerigova bolest, kada mu je bilo svega dvadesetak godina. Polako ga je onemogućila da hoda, pokreće udove, čak i da govori. Ali, on kaže da mu sve to nije predstavljalo hendikep u naučnom radu.

"Na neki način, to je bila i dobra stvar: nisam morao da predajem studentima, i nisam morao da sedim na onim dosadnim komitetima. Mogao sam potpuno da se posvetim istraživanjima." Drugim rečima, Hokingu je život servirao limune, a on je napravio šampanjac...