Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj susreli su se prilikom jedine Tesline posete Beogradu, 2. jula 1892. godine.
Do susreta je došlo na svečanom dočeku koji je organizovan u čast dolaska Nikole Tesle. Velikog naučnika je dočekao srpski kralj, a Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od govornika.
U to vreme, bilo je dobro poznato da je upravo Zmaj Teslin omiljeni pisac. Toliko ga je dirnulo Zmajevo čitanje pesme na prijemu, da mu je prišao, poljubio ruku i izjavio:
- „Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti”.
Zmaj nikada nije recitovao svoje pesme, ali je ovom prilikom napravio izuzetak. Pesmu je napisao Tesli u čast, upravo za ovu svečanu priliku.
"Pozdrav Nikoli Tesli pre dolaska mu u Beograd"
Ne znam šta je, jel’ suština
Il’ to čini samo mis’o
Čim smo čuli dolaziš nam,
Odmah si nas elektris’o
Na što žice sprovodnice
Elektrika juri širom,
Vazduhom će biti spoja
(Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu – sinu ;
Najsvežiji list mu trepnu
Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sine vrli;
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan
Rukujuć’ se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag
Sastanak nam kratko traja
Al’ toplotu nosi sobom
Bratimskoga zagrljaja
Ostvarena j’ mis’o tvoja
Mis’o divna i golema:
Među nama biće veza,
A daljine nema, nema.
Razumeće listak sveži
Svaku žilu svoga stabla,
Spajaće nas elektrika
(Elektrika naših srca)
I bez žice i bez kabla.”
- Jovan Jovanović Zmaj
Nakon što se vratio u Ameriku, Tesla se strastveno bavio prevođenjem Zmajevih pesama, pa je tako Zmaj u 19. veku bio (uz Vuka Karadžića) jedini srpski pesnik čije su se pesme mogle pročitati na američkom tlu.
Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama tragedije srskog naroda.