Sava Šumanović – Tragična sudbina velikog srpskog slikara

Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Od četvrte godine je živeo u Šidu. Još kao mladi dečak pokazuje interesovanje za umetnost.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Srpski Slikari (@srpskislikari)

Pa uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu, kreće i na privatne časove kod Isidora Junga, koji ga uvodi u impresionističko slikarstvo i pokazuje mu radove Sezana i Van Goga.

Savin otac je imao ambicije da njegov sin postane advokat, međutim, Sava 1918. godine završava Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu, a samo dve godine kasnije odlazi u Pariz, gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.

Tokom svog drugog boravka u Parizu, naslikao je „Doručak na travi“ (1927), koji je naišao na odlične kritike, a nešto kasnije iste godine za sedam dana i noći završio je „Pijanu lađu“, monumentalno remek-delo inspirisano istoimenom Remboovom pesmom i Žerikoovom slikom "Splav Meduza".

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Srpska umetnost Serbian art (@serbian_art)

Nervni slom

Pozitivne i negativne kritike Savinog stvaralaštava uslovile su da njegovo mentalno zdravlje veoma oslabi. Nakon povratka iz Pariza u Šid 1928. godine, Sava doživljava nervni slom.

U martu 1930. zauvek je napustio Pariz zbog nesporazuma sa žirijem i ponovnog pogoršanja zdravlja i vraća se u Beograd gde se sledeće dve godine lečio. Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Radio je na ciklusima kupačica i beračica grožđa.

 

 

 

 

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Art for us (@artforus21)

Stil "kako znam i umem"

U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao "kako znam i umem".

Poslednja samostalna izložba u Beogradu 1939. imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Le Jardin RoBo (@le_jardin_robo)

Njegov život završio se vrlo tragično...

Za vreme Drugog svetskog rata Šid je ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je bila zabranjeno pismo, pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa, stavljao samo godinu nastanka.

Tog 28. avgusta njega su sa još 150 Srba iz Šida uhapsile ustaše. Kad su došli po njega, "zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete", kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj.

Svi su odvedeni u Sremsku Mitrovicu, gde su mučeni i streljani dva dana kasnije.

U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika "Beračice".

Najveći broj njegovih dela, više od 400, čuva se u Galeriji slika "Sava Šumanović" u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.