Zašto je Milutin Milanković jedna od najvažnijih ličnosti našeg naroda
Milutin Milanković je jedan od najčuvenijih srpskih naučnika, a NASA ga je uvrstila u 15 najvećih umova svih vremena koji su proučavali Zemlju.
View this post on Instagram
Bio je prvi srpski doktor tehničkih nauka.
U sferu njegovih interesovanja spadale su: matematika, astronomija, klimatologija i geofizika.
Rođen je 28. maja 1879. godine u selu Dalj koje se nalazi na Dunavu, a preminuo je 12. decembra 1958. godine u Beogradu.
Nauka je odavno Milutina Milankovića svrstala u sam vrh najvećih umova 20. veka, ali ima mnogo toga zanimljivog iz njegovog života o čemu se malo zna.
Ovo je samo deo toga:
Kalendar
Milanković je tvorac dosad najpreciznijeg kalendara, u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje godine.
Na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. njegov kalendar će biti prihvaćen, ali ne i u potpunosti primenjen.
Mostovi
Svih 19 mostova na deonici pruge Niš-Knjaževac građeni su od armiranog betona po istom modelu. Time je državi uštedeo dosta novca, a tražio je da mu se plati samo 600 dinara za put do Beča.
Međutim, počeo je Balkanski rat i za taj novac je kupio opremu. Sredinom dvadesetih godina radiće i velike hangare na svim vojnim aerodromima Kraljevine.
View this post on Instagram
Toranj
Tri godine pred smrt Milanković objavljuje rad "Vavilonski toranj moderne tehnike" koji odgovara na pitanje do kojih visina bismo se mogli popeti.
Zamislio je građevinu sazidanu od betona, poluprečnika osnove 112,84 km i visine 21,646 km, a što predstavlja teorijsku granicu visine koja se zbog građevinske statike ne može prekoračiti. Toranj bi imao široku platformu na vrhu za meteorološku i astronomsku opservatoriju.
Bračno putovanje
Pred početak Velikog rata venčao se sa Hristinom Topuzović. Krenuli su brodom Dunavom na bračno putovanje - u Dalj, pa Beč, ali su Milankovića uhapsili u rodnom mestu i odveli u logor.
Tek nakon intervencije mnogih uglednih ljudi, biće interniran u Peštu.
Tamo mu je omogućeno da se bavi naukom, koristeći i biblioteku Mađarske akademije nauka.
U Pešti će im se roditi i sin Vasilije. Nakon pet godina vratiće se u Srbiju, brodom „Gizela“, istim onim kojim su i krenuli na medeni mesec.
Kanon
Rezultate svog rada objedinio je u delu „Kanon osunčavanja i njegova primena na problem ledenih doba“. Samo što je odštampan, Beograd je bombardovan 1941. Knjiga je nađena ispod ruševina i kasnije doštampana.
Citati
Obzirom da je on jedan od najcitiranijih naučnika, treba se podsetiti njegovih mudrih reči:
"Kao što munja u tamnoj noći obasja putniku ceo horizont pred njim, tako se takvom munjom u mozgu genijalnog čoveka otvaraju u nauci novi vidici i otkrivaju nove oblasti nauke."
"Svojim zracima sunce obasjava svoju porodicu, osunčava našu Zemlju i time hrani i neguje njena organska bića. I to osunčavanje Zemlje pokorava se neminovnom zakonu isto tako tačnom kao što je Njutnov zakon gravitacije."
Naša atmosfera, o tome nema sumnje, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poljupcem Sunca, često se naoblači i namrgodi, a kadgod huče, besni i zipara."
Moja teorija uhvatila je duboka korena u nauci; njome će se služiti i buduća pokoljenja. Zato, radeći na njenoj bibliografiji, izgledam sam sebi kao mačka, koja, trčeći u krugu, vija svoj vlastiti rep, a ne može da ga uhvati."
"Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu svoga vrta i pišem ove redove… Imetak može imati različite oblike, pa ne mora biti uvek materijalan, nego sme da bude i duhovni. Ako dozvolite i taj njegov oblik, onda i kao beskućnik neću biti sirotinja."
0
0
