10 superljudi koji su dokazali da ništa nije nemoguće
Fizičke i kognitivne sposobnosti ljudskog tela su, generalno, veoma ograničene. Psiholozi veruju da je za to odgovoran naš mozak koji kontroliše naša ograničenja. Ljudi koji su se probili izvan ovih ograničenja predstavljaju živi dokaz da su ona ništa drugo sem iluzije.
Upoznajte ljude koji su prevazišli sve barijere i postali superjunaci modernog doba.
Džoš Sandkvist
Džoš je izgubio nogu u 10. godini usled retkog oblika raka kostiju. Rak je izlečen u njegovoj 13. godini, a 3 godine posle toga, on je počeo da trenira skijanje. Džošu je bilo potrebno 6 godina da uđe u paraolimpijski skijaški tim Sjedinjenih Američkih Država. Danas je poznatih i kao motivacioni govornik i kao autor bestselera.
Džordž Dancing
Jednog dana, u vreme kada je Džordž bio na doktorskim studijama na Univezitetu Karolina, kasnio je na predavanje iz statistike. Na tabli su bile napisane dve teoreme za koje je Džordž mislio da su postavljenje kao domaći zadatak. Uspešno ih je rešio, iako su one prethodno označene kao nerešive. Obe teoreme su se kasnije našle u njegovoj doktorskoj disertaciji.
Džejson Pedžet
Nakon što je Džejson divljački napadnut ispred jednog bara, nije zadobio samo nekoliko ozbiljnih povreda i potresa mozga, već je počeo da posmatra svet na potpuno drugačiji način - kroz geometrijske oblike. On je, pre nesreće, bio prodavac tepiha, a posle nje je stekao sposobnost spoznaje složenih matematičkih oblika i zakona fizike.
Prema navodima naučnika, Džon je primer retkog poremećaja, usled koga sasvim normalni ljudi posle teške nesreće steknu supermoći.
Rejnhold Mezner
Rejnhold drži nekoliko rekorda. On je prvi koji je uspeo da se popne na sve planine iznad 8000 metara bez dodatnog kiseonika. Njegov pohod na Everest 1978. godine, smatran je nemogućim od strane doktora i specijalista, ali njega to nije doticalo. Everest je prvi put osvojio kada je imao samo 5 godina, a ujedno je jedini čovek koji se popeo sam na najviši vrh sveta.
Opasnost penjanja na visoke planine bez zaliha kiseonika leži u tome da naše telo mora da radi prekovremeno. Kao rezultat toga, stvara se više krvnih zrnaca, krv teče sporije, a krvni sudovi se sužavaju.
Jure Robič
Jure je petostruki pobednik biciklističke trke duge neverovatnih 4. 800 metara! Slovenski biciklista drži rekord od 834.77 metara vožnje biciklom bez prestanka. Poznat je zbog svoje neverovatne izdržljivosti i sposobnosti da noću spava samo jedan čas kada se voze trke koje traju i do nedelju dana. Tajna njegovog uspeha, prema naučnicima, je u tome da Robik uspešno ignoriše signale svog mozga da je umoran i sluša samo svoju ekipu koja odlučuje kada će odmarati, kada jesti i koliko brzo treba voziti.
Herbert Nič
Herbert Nič prkosi prirodi; uspeo je da zaroni do dubine od 253 metara. Austrijanac drži impresivna 33 rekorda u ronjenju, od kojih je najneverovatniji podvig od 253.2 metra. Tokom ovog ronjenja, nakratko je zaspao usled delovanja nitrogena i promašio planiranu tačku do koje je treba da ide. Usled pritiska koje telo trpi na tim dubinama, Herbert je ostao ozbiljno povređen. Uprkost svim prognozama, Herbert je, nekoliko godina kasnije, ponovo zaronio.
Čul Son
Sa 20 godina imao je samo 56 kilograma i često je bio predmet podsmeha. Pre 12 godina odlučio je da se promeni i radio je 3000 trbušnjaka dnevno. Sa preciznim planom ishrane i iscrpljujućim vežbanjem, postao je najpoznatijih azijski bodibilder.
Rendi Gardner
Sedamnaestogodišnji Rendi je, za potrebe jednog naučnog eksperimeta održanog 1964. godine, ostao budan 11 časova i 25 minuta. Tokom ovog perioda, sve njegove funkcije su bile nadgledane. Poslednjeg dana eksperimenta, Rendi je učestovao i u pres-konferenciji, odgovarajući na pitanja sasvim normalno. Iznenađujuće je da i nakon završetka eksperimenta nije pokazivao nikakve znake bolesti.
Evangelos Katsioulis
Evangelos je grčki psihijatar i psihoterapeut, osnivač organizacije World Intelligence Network, koja okuplja visoko inteligentne ljude širom sveta. Prosečan rezulat na testovima inteligencije iznosi 100, a većina ljudi nalazi se u opsegu od 85 do 114. Evangelisov rezulat iznosi 198.
Končeta Antiko
Končeta vidi 100 puta više boja od normalne osobe, zahvaljujući tetrahromiji, poremećaju nastalom usled mutacije gena koji utiče na razvoj rožnjače. Dok normalno ljudsko oko može da razlikuje oko milion boja, Konseta raspolaže paletom od čak 100 miliona boja, Oko 1% svetske populacije rađa se sa tetrahromijom.
Končeta poseduje galeriju u San Dijegu, gde stvara živopisne slike. Ona radi i na razvijanju sistema koji će pomoći ljudima sa tetrahromijom da razviju svoj puni potencijal. Njene kreacije možete pronaći na Instagramu.
Izvor: ddl.rs
0
0
