13. novembar je Svetski dan ljubaznosti

Trebalo bi da smo ljubazni svakoga dana ali 13. novembra to nam je obaveza, jer se tada obeležava Svetski dan ljubaznosti. Ustanovljen je pre 21 godinu u glavnom gradu Japana, Tokiju a iz želje nekoliko humanitarnih organizacija da se malim znacima pažnje, ljudima oko sebe ulepša dan i bar malo popravi raspoloženje.

Foto: Shutterstock

Ne obeležava se podjednako u svim zemljama sveta, negde mu se pridaje veća a negde manja pažnja. Posebno se obeležava u Kanadi, Japanu, Australiji, Nigeriji, Saudijskoj Arabiji, a sve veću popularnost stiče i u Indiji, Italiji, Singapuru, Velikoj Britaniji.

Kod nas nema nekog naročitog obeleževanja a valjalo bi. No, to ne bi trebalo da nas sprečava da pojedinačno uradimo nešto lepo za druge ljude. Osmehnuti se, zahvaliti se, pomoći starijoj osobi da pređe ulicu, oko stvari, poslati lepu poruku dragoj osobi, pomaziti kucu, ništa ne košta a čini da svima bude lepše. I onima kojima je lep gest namenjen ali i onima koji ga čine. 

Foto: Shutterstock

Potvrđuju to i doktori pa britanski lekar Dejvid Hamilton, autor knjige "Zbog čega je ljubaznost dobra za vas" navodi da je ljudima ljubaznost neophodna i da na neki način postaju zavisni od ljubaznosti, pošto nas ona čini zadovoljnijima i srećnijima.

Dr Hamilton pozitivan uticaj ljubaznosti na čoveka objašnjava na stručan način i kaže da kada čovek bude ljubazan prema drugima, njegov mozak tada luči hormone dopamin i endorfin. Dopamin  je odgovoran za to kako se osećamo a endorfin nas čini srećnijim.

Foto: Shutterstock

Ljubaznost oslobađa još jedan hormon a to je oksitocin. On smanjuje krvni pritisak i umiruje nervni sistem, tako da ljubaznost pozitivno utiče na kardiovaskularno zdravlje.

Ovo je stručno objašnjenje lekara u koje se svako najbolje sam uverio, kada se osetio bolje zato što je prema nekome bio prijatan ili učinio neko dobro delo.

Istina je da ljubaznost nekada nije iskrena i da ljubazno lice zna da predstavlja samo masku. No i takva je naravno bolja od neljubaznosti.