Različiti pripadnici životinjskog carstva od davnina igraju bitnu ulogu u istoriji čovečanstva. U nastavku saznajte nešto više o ovim krznenim i pernatim stvorenjima, čiji popis dostignuća varira od odlaska na mesto gde ljudska noga nije kročila, do učestvovanja u poteri koja je za cilj imala likvidaciju jednog od najopasnijih terorista svih vremena.
Foto: RASA
Lajka je bila pas lutalica, star otprilike tri godine i težak oko šest kilograma, koji je uzet nasumično sa moskovskih ulica. Potom je zajedno sa još dva psa trenirana za putovanje svemirskom letelicom i na kraju je odlučeno da to bude ona. Dana 3. novembra 1957. našla se na Sputnjiku 2 i tako postala prvo živo biće u svemiru. Ta istorijska misija odigrala se samo mesec dana nakon lansiranja Sputnjika 1, prvog veštačkog satelita izbačenog u orbitu, čime je označen ulazak u svemirsko doba.
Nažalost, od početka se znalo da ne postoji mogućnost da se pas vrati živ, jer Sputnjik 2 nije bio napravljen tako da može da se vrati na Zemlju. Lajka je umrla nekoliko sati nakon lansiranja od posledica stresa i toplotnog udara, a to putovanje ju je učinilo jednim od najpoznatijih pasa svih vremena. Štampani mediji tog vremena retko su pominjali njenu sudbinu – to se dogodilo tek kasnije.
U avgustu 1960. godine, psi Strelka i Belka su poslati u kosmos na sovjetskom vasionskom brodu Sputnjik 5 i preživele, a manje od godinu dana kasnije, sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je otputovao u svemir. Osam godina kasnije, krajem jula 1969. godine, Amerikanci su u sklopu misije Apolo 11 po prvi put poslali čoveka na Mesec.
Foto: military.com
Tokom Prvog svetskog rata, golub pismonoša po imenu Šer Ami (dragi prijatelj) postao je heroj jer je uprkos tome što je ostao bez noge kada je pogođen od strane neprijatelja, uspeo da isporuči poruku koja je spasila živote 194 vojnika 77. pešačke divizije. Šer Ami je zbog tog čina odlikovan prigodnom medaljom, a nakon što je umro u junu 1919. godine, prepariran je i izložen u muzeju Smitsonijan.
Foto: Shutterstock
Dana 2. maja 2011. godine, vođa Al Kaide Osama bin Laden ubijen je u oružanom sukobu u Pakistanu, posle višegodišnje potrage. To se dogodilo u Abotabadu, gradu na severoistoku zemlje, a u toj akciji učestvovao je i belgijski ovčar po imenu Kairo, čija je lokacija danas, kao i većina podataka, obavijena velom tajne. Ono što se zna jeste to da je njegova uloga u ono vreme bila patroliranje skrovištem i napad na neprijateljske vojnike kada ih ugleda.
Foto: Shutterstock
Početkom oktobra 1920. godine, kralj Aleksandar Grčki je povređen dok je šetao po svom imanju. Tada je njegovog psa Frica napao majmun (berberski makaki), koji je pripadao nadzorniku vinograda. Kralj je pokušao da ih razdvoji, ali ga je na kraju ujeo drugi majmun, usled čega je kasnije dobio infekciju i umro.
Na kraju su dotrčale sluge, oterale majmune (koji su kasnije uništeni), očistile i previle kraljeve rane, međutim, nisu ih spalile. Aleksandar je smatrao da incident nije ozbiljan i da ne treba da bude objavljen.
Taj događaj se naziva majmunski ugriz koji je promenio grčku istoriju. Naime, tada se Aleksandrov otac Konstantin I vratio na presto i poveo narod u grčko-turski rat, koji je rezultovao porazom Grčke. O događajima koji su usledili nakon Aleksandrove smrti, britanski političar i premijer Ujedinjenog Kraljevstva Vinston Čerčil je kasnije izjavio da je od ujeda majmuna umrlo 250.000 ljudi.