Iako su ose prilično nepopularne, njihov ubod je relativno bezbolan i bezopasan – osim, naravno, ako ubodu one koji su na njihov otrov alergični. To otkriva pogled na Schmidt Sting Pain Index, indeks nazvan po Džastinu Šmitu, čoveku koji je proučavao insekte. Ovo je 5 najbolnijih uboda na svetu prema njegovom istraživanju.
Foto: Pixabay
Ako mislite da je ubod ose bolan, onda se pazite uboda – mrava-metka! On je na samom vrhu Indeksa bola Džastina Šmita, koji na skali od 1 do 5 kategorizuje bol koji može da izazove neki insekt.
Šmit je radio na Institutu Southwest Biological (SBSC) i proučavao je hemijske odbrambene mehanizme mrava, pčela i osa. Bio je to bolan posao – tokom njegovog istraživačkog veka "bocnulo" ga je oko 150 različitih vrsta insekata.
Foto: Pixabay
Kako se u svemu tome ne bi pogubio, Šmit je šezdesetih godina prošlog veka počeo da kategorizuje različite ubode, u zavisnosti od toga koliko su bili bolni. Beležio je naročito koliko je neki ubod intenzivan i koliko traje.
Dodatno je opisivao i osećaj bola – na specifičan način i s mnogo humora.
Za taj požrtvovani rad 2015. je dobio Ig-Nobelovu nagradu, koju se dodeljuje za naučne radove komične prirode – ponekad se za tu nagradu kaže i da je "anti-Nobelova nagrada".
Nivo bola 1
Foto: Twitter/screenshot
Ko već sada kuka, taj je stvarno pravi mekušac. Bol nakon uboda nekog insekta iz te kategorije prođe već u roku od pet minuta i nije preterano intenzivan. U toj kategoriji su recimo ubodi pčela.
Pitanje je ipak da li će susret s njima, kako to opisuje Šmit, kod svakoga biti registrovan kao "gotovo ugodan" i "kao kada ljubavnik možda malo jače gricne ušnu resicu".
Kao slično "nežan" on opisuje i ubod pčele: "On je lagan, ovlašan, gotovo voćni. Kao kad plamičak sprži jednu jedinu dlaku na ruci."
Nivo bola 2
Foto: Twitter/screenshot
Sada stvari počinju da budu neugodne. Ubod iz te kategorije boli u proseku pet do deset minuta. U toj kategoriji je i naša osa s početka teksta. Njen ubod je, prema Džastinu Šmitu "sočan, srčan i vreo".
Nešto manje hvale ima za pčele-medarice: njihov ubod liči na "slomljeni vrh šibice koji gori na koži".
Nivo bola 3
Foto: Pinterest
Polako postaje kritično. Od nivoa 3 ubodi stvarno, ali stvarno bole. I to traje i do pola sata.
"Grozno peče, nemilosrdno. Kao kad bi neko koristio bušilicu da skine kurje oko s prsta na nozi. Ili kao kad bi neko posekotinu polio čašom punom sone kiseline" – to je Šmitov komentar na ubod ose.
Pitanje je, naravno, da li su ti njegovi komentari zaista od neke pomoći? Ko je naime do sada doživeo da mu na ranu sipaju sonu kiselinu? Svejedno, svako ipak shvata da se s ovim insektom ne treba igrati!
Nivo bola 4
Foto: Twitter/screenshot
Kraljevska klasa! To su zaista brutalni bolovi koji parališu. Jedan od članova tog kluba je Pepsis formosa, vrsta ose koja lovi tarantule. Njen je ubod "jak, bleštav, strašno električan. Kao da je neko uključen fen ubacio u penušavu kupku."
Fen i kada – to ne zvuči dobro. Srećom, takva eksplozija bola očigledno ne traje predugo. Popušta već nakon pet minuta.
Nivo bola 5
Foto: Shutterstock
Sasvim je druga priča je mrav-metak (Paraponera clavata). On je kralj svih bolova. Njegov ubod proganja žrtvu i do 24 sata. To je "čist, intenzivan, blistav bol. Kao da trčite preko usijanog uglja i pritom u petama imate sedam centimetara dugačak, zarđao ekser."
Zašto se zove mrav-metak? Pa očigledno je da bol koji izaziva podseća na ranu od metka…
Ako neko misli da su ovi opisi bola subjektivni, naravno da je u pravu. Svaki čovek bol doživljava individualno. Osećaj bola zavisi i od genetike, od tkiva svakog pojedinca, od takozvanih neurotransmitera, od psihe, ali i od dnevne "forme".
Negativno raspoloženje, recimo, pojačava osećaj bola, pozitivno – smanjuje.