6 razloga za optimizam u 2020. godini

Kraj godine obično je doba kad se objavljuju turobna predviđanja najvećih globalnih opasnosti koje prete u sledećoj godini. Naravno, i ove je godine mnogo kandidata: od Irana do Severne Koreje, od američkih izbora u senci opoziva Donalda Trampa i sve većeg političkog rascepa u toj zemlji do globalnog zagrevanja čije posledice svake godine osećamo sve više. 

 Foto: Shutterstock

No analitičar CNBC-ja Frederik Kempe ove je godine odlučio napraviti jedan drugačiji popis - šest razloga za optimizam u 2020.

Pritom se, kako sam kaže, vodio maksimom čuvenog britanskog premijera Vinstona Čerčila: "Pesimista vidi teškoće u svakoj prilici, a optimista priliku u svakoj teškoći."

1. Globalni prosperitet raste

Prvi razlog na ovom popisu može se jednostavno sažeti: Nikad nam nije bilo ovoliko dobro. Doduše, možda ne nama u Srbiji, ali globalno gledano, prosperitet je dosegao najviši nivo ikad zabeležen, barem prema Indeksu prosperiteta britanskog Instituta Legatum.

Ovaj indeks svake godine meri prosperitet u 167 zemalja sveta, i to na temelju čak 300 indikatora, a ove godine zabeležio je napredak u 148 i nazadovanje u samo 19 od navedenih 167 zemalja. Napredak je zabeležen na područjima od zdravstva, obrazovanja i osnovnih usluga do veće finansijske sigurnosti. 

"Poboljšanje globalnog prosperiteta podstaknuto je otvorenijim ekonomijama i poboljšanjem životnog iskustva ljudi", zaključuje se u ovogodišnjem izveštaju. A mereno u poslednjih 10 godina, prosperitet je u blagom, ali konstantnom porastu. 

Isto tako, više od milijardu ljudi izašlo je iz ekstremnog siromaštva od 1990. do danas, prema podacima Svetske banke. Još samo 10% svetske populacije živi u ekstremnom siromaštvu, što je najmanji postotak ikad zabeležen. 

 Foto: Shutterstock

2. Neka od najgorih mesta na svetu se popravljaju 

Ugledni britanski list The Economist svake godine bira zemlju godine, a prilično je znakovito da je ove godine kao zemlju koja je postigla najveći napredak izabrao Uzbekistan. Nakon što je diktator Islam Karimov umro 2016., reforme premijera Šavkata Mrizijojeva počele su davati rezultata.

Dok Karimov nije umro, Uzbekistan je bio "zatvoreno društvo vođeno naročitom brutalnošću i nekompetentnošću", a režim je "navodno kuvao disidente žive u kipućoj vodi, a sigurno terao mnoštvo muškaraca, žena i dece da crnče u poljima pamuka", piše The Economist. Uzbekistan je otada uglavnom okončao prisilni rad, zatvorio najzloglasniji zatvor, otvorio zemlju stranim novinarima i obračunao se s birokratima koji reketare male preduzetnike tražeći mito.

Sve su ovo, naravno, stvari poznate stanovnicima brojnih drugih autoritarnih država širom sveta. Drugi na Economistovoj listi je Sudan, čiji diktator Omar al-Bašir, "jedan od najopakijih tiranina na svetu", nije umro, nego ga je narod proterao masovnim protestima. Novi premijer tehničke vlade obećao je izbore kroz sledeća tri meseca.

3. Globalna srednja klasa nikad nije bila veća, a polovina sveta živi u demokratiji

Iako postoji opravdana zabrinutost za rastuću nejednakost unutar zemalja, kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenima, ne sme se zanemariti ni pozitivan trend smanjenja nejednakosti među zemljama. A taj trend je prisutan već decenijama. 

Zapravo, prvi put od Industrijske revolucije oko polovina svetskog stanovništva može se smatrati srednjom klasom. 

Osim toga, polovina svetskog stanovništva sad živi u demokratiji - za razliku od najvećeg dela ljudske istorije, kad demokratija ili nije postojala ili je bila samo potočić u okeanu diktature. 

90% ljudi koji danas žive u diktaturi su stanovnici Kine. Ali i ova nominalno komunistička velesila (koja je to postala tek kad je prigrlila tržišne reforme) danas se suočava s demokratskim izazovima masovnih protesta u Hong Kongu i insistiranja na nezavisnosti na Tajvanu. Protesti protiv autoritarnih i korumpiranih vlada izbili su širom sveta, posebno na Bliskom Istoku: u Iranu, Iraku i Libanu. To bi mogla biti uvertira u dalje demokratske promene.

 Foto: Shutterstock

4. Nasilni sukobi su u padu

Kad je o ratovima reč, slika je takođe dvojaka. S jedne strane, užasni ratovi u Siriji, Jemenu i Afganistanu i dalje traju, a svedočili smo i brutalnom etničkom čišćenju muslimanskih Rohindža iz budističkog Mjanmara, koje je UN nazvao genocidom.

Tu su uvek i strahovi da bi velike sile, Amerika i Rusija ili Kina, mogle izazvati novi svetski rat ili pak da bi Brexit mogao izazvati raspad Evropske unije i tako otvoriti put novom sukobu na Starom kontinentu. No ne treba zaboraviti da nijedna sila ne želi rat zaista, s obzirom na njegove katastrofalne posledice. Da su zaista htele zaratiti, poslednjih godina su imale više nego dovoljno prilika.

Osim toga, istorija sveta od 1500. do danas pokazuje da su velike svetske sile međusobno ratovale više od polovine vremena, prema grafikonu koji je izradila stranica Our World in Data. 

5. Postajemo pametniji i tolerantniji 

Milijarder i filantrop Bil Gejts, citirajući knjigu psihologa i lingviste Stivena Pinkera "Prosvetiteljstvo našeg doba", piše da globalni prosečni IQ raste za oko 3 boda svake decenije. "Mozgovi dece razvijaju se sve više zahvaljujući poboljšanoj ishrani i čišćoj okolini", piše Gejts. 

"Razmislite o tome koliko simbola interpretirate svaki put kad proverite ekran svog mobilnog ili pogledate kartu podzemne železnice. Naš svet danas podstiče apstraktnu misao od mladog doba i to nas čini pametnijima", dodaje Gejts. 

Nadalje, Gejts ističe kako je pre stotinu godina biti gej bilo legalno u samo 20 zemalja sveta, a danas je u više od 100 zemalja sveta. Istraživanje Legatuma takođe pokazuje da su stanovnici 11 zemalja postali tolerantniji u poslednjih 10 godina, posebno prema LGBT zajednici.

No u isto vreme Legatum zaključuje da se sloboda govora, udruživanja i okupljanja sve više ograničava, s čak 122 zemlje gde je danas ima manje nego pre 10 godina.

 Foto: Shutterstock

6. Tehnologija može spasiti planetu

Da, mnogo toga u vezi s veštačkom inteligencijom je zastrašujuće. Veštačka inteligencija bi mogla ojačati tirane, ugroziti poslove za dobar deo ljudi i učvrstiti predrasude koje već imamo.

U isto vreme istorija je puna primera gde su tehnološke promene donele više napretka nego opasnosti. Napredne tehnologije mogu nam pomoći u mnogim domenima, od zdravstva do borbe protiv klimatskih promena. 

Na primer, kvantni računari mogli bi pomoći u zaustavljanju klimatskih promena kroz simulacije koje mogu otkriti nove i učinkovitije katalizatore za "hvatanje ugljenika", eksperimentalnu tehnologiju koja bi trebala zaustaviti gomilanje staklerničkih gasova u atmosferi.