Neretko se dešava da posle dugo godina istina ugleda lice dana i oslobodi one koji su krivicom drugih završili gde nikako nisu zaslužili. Priča koja je pred nama pokazuje da ljudskoj okrutnosti nekada zaista nema kraja.
View this post on Instagram
Slučaj Alberta Vudfoksa predstavlja jedan od najstrašnijih primera neosnovane presude u istoriji pravosuđa. Posle više od 4 decenije, tačnije 43 godine tamnovanja, Albert je konačno izašao na slobodu.
Vudfoks je osuđen zajedno sa još dvojicom crnaca, Robertom Kingom i Hermanom Valaseom, zbog navodnog ubistva zatvorskog čuvara, dvadesetrogodišnjeg Brenta Milera 1972. godine.
Državni zatvor u Luizijani, u kome je Vudfoks odslužio najveći deo svoje kazne poznat je i kao zatvor Angola, jer se nalazi pored nekadašnje plantaže na kojoj su radili robovi.
On je poslednji član takozvane Angolske trojke koji je odslužio svoju kaznu. Prvi iz Angolske trojke koji je oslobođen bio je Robert King 2001. godine, kada mu je ukinuta presuda za ubistvo čuvara. Drugi je bio Herman Volas, koji je preminuo tri dana nakon što je oslobođen, oktobra 2013. godine.
View this post on Instagram
Njih trojica su bili članovi Crnih Pantera, radikalnog pokreta koji je hteo zaštititi crnce od policijskog nasilja u vreme kada je zatvorska sredina bila izrazito podeljena oko rasnih pitanja.
Vudfoks je osuđen bez materijalnih dokaza, na osnovu iskaza trojice zatvorenika.
Prvobitno su sva trojica služila kaznu za oružanu pljačku. Kada su poslati u državni zatvor u Luizijani 1971. godine, pomogli su da se organizuje zatvorski ogranak Partije crnih pantera, militantne grupe koja je branila prava Afroamerikanaca u Americi šezdesetih i sedamdesetih godina. U to vreme bili su aktivni u štrajkovima glađu i obustavi rada, da bi izrazili protest zbog uslova u ovom ozoglašenom zatvoru.
Veruje se da je na njih pala krivica zbog aktivizma i da je presuda bila rasno usmerena.
Pitamo se sada: kako se odužiti ovom čoveku? Da li je to uopšte i moguće?